Glas nezaposlenih

Godinama se Srbija delila, svađala i konfrontirala oko raznih pitanja i tema. Teme u središtu pažnje javnog mnjenja bile su: „suočavanje s prošlošću”, za Evropsku uniju ili protiv nje, za NATO ili protiv njega, za LGBT prava ili protiv njih itd.

Za to vreme, od 2000. do 2012. godine, sprovodila se ekonomska politika koja se svodila na privatizaciju, visoku potrošnju, zaduživanje, nisku zaposlenost itd. Ne samo što je vođena pogrešna ekonomska politika, nego je, da stvar bude gora, iz Srbije, po izveštaju organizacije Global fajnenšel integriti, ilegalnim putevima, od 2002. do 2011. godine, izneseno 50 milijardi evra.

Blagi ekonomski rast iskorišćen je za podizanje plata i penzija nakon 2007. godine nauštrb investiranja u proizvodnju i otvaranja novih radnih mesta.

Logično, mnogi pokazatelji su se pogoršavali. Tako je danas stopa siromaštva u Srbiji čak 24,6 odsto, a broj nezaposlenih je, prema podacima Privredne komore Srbije, Narodne banke Srbije i Službe za nacionalno zapošljavanje, oko 780.000. S obzirom na to da mnogi nezaposleni s vremenom odustaju od prijavljivanja u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i prelaze u stanje neaktivnosti, verovatno je broj onih koji ne rade i nemaju posao daleko veći.

Kategorija nezaposlenih u Srbiji je složena i heterogena po svim kriterijumima. Nezaposlenost je pogodila i urbanu i ruralnu populaciju, i pripadnike većinskog naroda i pripadnike manjina, i neobrazovane i one s doktoratima, zatim sve generacijske grupe. Mada se posebno naglašava problem nezaposlenosti mladih (15–24 godine), u strukturi nezaposlenosti u Srbiji dominiraju (oko 50 odsto) nezaposleni koji se nalaze u srednjoj životnoj dobi (30–49).

Nezaposlenost je pretnja, pre svega, za samog nezaposlenog čoveka. Ako ne možete da ostvarite pravo na rad to znači da ne možete da obezbedite minimalne uslove za sopstveni opstanak. Drugim rečima, kao da nemate pravo na sam život.

Visoka stopa nezaposlenosti je pretnja i za društvo. Sa dramatično visokom stopom nezaposlenosti ono ne može biti socijalno, ali ni politički, kulturološki itd. stabilno.

Političke stranke nezaposlenost spominju samo tokom predizbornih kampanja. Njima je podrška nezaposlenih bitna samo tokom izbora. Tada stranke manipulišu nezaposlenima dajući im obećanja o „novim radnim mestima” i iskorištavaju socijalno i političko nezadovoljstvo, kao i neslaganje nezaposlenih s politikom koja je odgovorna za njihovu socijalnu ugroženost. Nakon osvajanja vlasti na kategoriju nezaposlenih stranke zaboravljaju. Suštinska podrška nezaposlenih nije im ni bitna, jer je podrška koju stranke na vlasti imaju od javnog sektora, penzionera, privatnih preduzetnika i predstavnika krupnog kapitala dovoljna.

U Srbiji se, tokom prethodnih godina, čuo glas svih. I privatnih preduzetnika, i „tajkuna”, i žena, i glas homoseksualaca, evroentuzijasta i evroskeptika, zatim zaposlenih u prosveti, zdravstvu, policiji, vojsci. Čuli smo i glas penzionera. Ali glas nezaposlenih nismo čuli.

Nezaposlenima se društvo tokom prethodnih godina tranzicije (ili kolonizacije) rugalo. Nazivali su ih razmaženim lenjivcima, neradnicima, probirljivcima. Iza ovog bizarnog odnosa prema problemu nezaposlenosti stajala je potreba aktera državne, regionalne i globalne politike i institucija u kojima se definiše politika da pobegnu od odgovornosti za problem koji su izazvali.

Nezaposlenost u Srbiji, ali i na prostoru Balkana (u Makedoniji, Bugarskoj, Grčkoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj) skoro je fatalna. I treba biti svestan da je ovaj problem kratkoročno skoro nerešiv. No, i samo priznanje problema, kao i objektivno sagledavanje uzroka i raznih aspekata ovog fenomena, predstavlja korak unapred.

Ubuduće je potrebno sprečiti sve manipulacije ovim problemom, kao i političku zloupotrebu nezaposlenih. Naučne discipline poput ekonomije, sociologije i socijalne politike, kao i sami mediji ovu temu moraju držati u središtu pažnje. Ne da bi se energijom i socijalnim nezadovoljstvom nezaposlenih pretilo vlasti, nego da bi se izvršio pritisak na celokupno društvo da bi se se ono suočilo s problemom nezaposlenosti i učinilo bilo šta kako bi se problem smanjio u budućnosti.

Doktorand na Fakultetu političkih nauka