Kina na jugu Evrope

U ekonomskoj krizi naglo je porastao interes Evropljana za saradnju sa Kinom. Pošto sa razvijenim Zapadom već ima institucionalizovane odnose strateškog karaktera, Kina se u najnovijem periodu opredelila za jug, centar i istok Evrope (CIEZ), kao još uvek tranzicioni prostor, podoban za dinamične ekonomske odnose i investiranja strateškog karaktera. Tako je i došlo do veće saradnje Kine sa državama CIEZ-a i sastanaka u Varšavi (2012) i Bukureštu (2013), čiji će kontinuitet biti sledeći sastanak u decembru u Beogradu.

Dok je sastanak u Varšavi, a delom i u Bukureštu, imao pretežno istraživački karakter, naredni beogradski bi mogao da bude mnogo konkretniji u pogledu dalje saradnje i definisanja pojedinih projekata. Ovo, s jedne strane, proizilazi iz filozofije ponašanja Kine u globalnim odnosima. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da Kina ne žuri, pažljivo odmerava i usmerava svoje strateške projekcije na dugi rok, u skladu sa sopstvenim interesima. Primeri ovakvog pristupa su angažovanja Kine u Africi, Južnoj Americi i saradnja u okviru BRIKS-a. Sa druge strane, produžena kriza u EU i na prostoru CIEZ-a ide na ruku kineskom nastupu.

To se posebno odnosi na jug Evrope. Kinezisu već kupili određenu infrastrukturu u grčkoj luci Pirej. Definitivno su prihvatili da finansiraju modernizaciju pruge Beograd–Budimpešta. Kineska vodeća državna Eksim banka ovih dana odobrila je Crnoj Gori kredit od preko pola milijarde evra za autoput Bar–Boljare, dakle za povezivanje sa Srbijom i dalje ka centralnoj Evropi. U istom pravcu usmereni su i pomenuti projekti sa lukom Pirej i prugom Beograd–Budimpešta. Ovakvim nastupom na jugu Starog kontinenta Kina obznanjuje svoju ambiciju da produbi ekonomske pozicije u centru, bržim i racionalnim plasmanom svojih roba preko južnoevropskih saobraćajnih pravaca.U prilog ovome je i činjenica o postojanju posebnih ekonomskih i razvojnih potreba ovog dela Evrope, zbog aktuelne krize i njenih posledica na razvojne mogućnosti država sa ovih prostora.

Šta ovo angažovanje Kine znači za Srbiju? Na ekonomskom planu, beogradski sastanak je prilika za konkretizaciju pojedinih ideja i akcija bilateralnog i regionalnog karaktera, a u sklopu nastojanja Srbije da reši probleme sopstvenog razvoja. Od projekata na srednji i duži rok, trenutak je za reafirmaciju značaja solunskog kraka Koridora 10 u oba segmenta: drumskom i železničkom. Beogradski skup je značajan i zbog energetskih zahvata, imajući u vidu naše aktuelne potrebe, kao i projekat „Južni tok”, koji uprkos smetnjama strateško-političke prirode nema alternativu. Sam skup u Beogradu je i neka vrsta ponude da Srbija bude važna karika za kineske strateške ekonomske ciljeve u ovom delu kontinenta.