Hladniji rat

A da se malo okrenemo budućnosti? Čemu to kopanje po ranama iz prošlosti, zar ne vidite da se time samo raspiruje etnička netrpeljivost, govorili su tronuto zapadni ambasadori i vodeći liberalni intelektualci dok su početkom devedesetih godina sveštenici vadili kosti iz hercegovačkih jama. Nisu pomogli argumenti da je reč o zločinima o kojima se predugo ćutalo, da ima hiljade potomaka koji već decenijama traže grob svojih najbližih, dok su ustaški egzekutori umirali nekažnjeni na nekoj plantaži voća u Južnoj Americi. Ta vrišteća nepravda kao da je morala da ostane zacementirana u nekoj jami kako ne bi bila uzdrmana neponovljiva etnička tolerancija, ostali su uvereni mnogobrojni zapadni tumači balkanske tragedije. Ali gotovo isti ljudi ostaju neumoljivi kada kažu da neće biti mira dok se svi narodi, ali Srbi posebno, ne suoče do kraja i bez ikakvog relativizovanja sa svim zločinima koji su se dogodili pre četvrt veka.

Tako je, negde iznad potresnih, tragičnih sudbina mnogih žrtava, uspostavljen mehanizam u kojem mračna prošlost ili krivica postaju samo običan alat velikih sila ili štap za disciplinovanje nekog naroda. A obični ljudi ostavljeni u uverenju da su se zločin i kazna sreli samo u romanu Fjodora Mihajloviča. Kao da je napravljena neka istorijska veš-mašina u kojoj se, prema propagandnim potrebama, peru nacistički zločini, gužvaju i skupljaju žrtve ili herojstva i zatim stavljaju na pokretnu žicu koja povezuje istoriju i energetiku.  

Zato i otkriće „Njujorka tajmsa” da su CIA i FBI angažovale najmanje hiljadu bivših nacista u hladnoratovskoj borbi protiv komunizma u Srbiji nije dočekano kao velika senzacija. Već smo videli da im nije smetalo da na vlast u nekim istočnoevropskim zemljama dođu simpatizeri nacista, pa zašto bi se onda čudili što su mnogi nacisti bili njihovi agenti ili doušnici – tako bi mogla da glasi neka imaginarna, a opet sasvim realna izjava srpskog posmatrača, koji je u sebi u protekle dve decenije u sebi skupio zavidne rezerve ironije i cinizma.

Ali i taj cinizam bi mogao da popusti dok se u istom tekstu čita kako je pet godina od pada Berlinskog zida CIA izvršila pritisak na američko tužilaštvo da obustavi istragu protiv njihovog bivšeg saradnika iz okoline Bostona koji je bio osumnjičen za masakr nad desetinama hiljada Jevreja u Litvaniji.

Svako ko želi da vidi kako lako stradaju istorija i činjenice u sudaru sa višim, ideološkim ciljevima treba samo da pažljivije prati velike svetske medije: gotovo da nema nijednog velikog zapadnog medija u kojem nije povučena paralela između Putina i Hitlera, dok isti mediji teško primećuju kako se u „prozapadnoj Ukrajini” odvijaju parade hiljada Hitlerovih saboraca.

Od proteklog hladnog rata, bivša Jugoslavija je imala koristi, ali nije jasno kako će Srbija proći u hladnijem ratu koji je počeo u Ukrajini. I kako ćemo završiti Drugi svetski rat.