Zgodna vila iz Lepenskog vira

Kako su izgledale igračke u neolitu, na koji način se tkalo u praistoriji, kakva je to misterija vinčanskog poklopca za amfore – sve su ovo teme besplatnih predavanja koja se održavaju subotom od 11 časova u tržnom centru „Staklenac”, drugi sprat, na Trgu republike. Predavanja se snimaju i potom stavljaju na sajt „Sedmorečje”, a ovo ime je izabrano budući da se na obalama sedam reka: Dunav, Sava, Drava, Drina, Morava, Tamiš i Tisa nalaze najvažnija nalazišta.

Tamara Komazec, orijentalni filolog i entuzijasta koji se oduvek zanimao za praistoriju, kaže da posetioci mogu da čuju brojne zanimljivosti iz ove oblasti, i između ostalih, izdvaja predavanje na temu solarni paneli u vinčanskim kućama koje su bile građene tako da se na najbolji način iskoristi sunčeva energija. Predavač je bio Nenad Miloradović, autor knjige „Termički aspekti gradnje kuća”, a ostali predavači su arheolozi, arhitekte, antropolozi, geodete...

– Interesantno je čuti i priču o bogovima i boginjama starih Slovena (Svetovidu, Stribogu, Triglavu, Velesu, Jarovidu, Vesni, Morani), čiji simboli se javljaju na vinčanskoj keramici. Imamo veliki broj praistorijskih nalazišta po kvadratnom kilometru, i hvala bogu da država nema para da ih otkopa, jer ne bi mogla sve da ih zaštiti – kaže kroz šalu Tamara Komazec.

Posetioci su mogli ovde da čuju arhitektu Peđu Ristića, koji je doktorirao u Gracu na rekonstrukciji praistorijske arhitekture Lepenskog vira, geodetu Miroslava Miljanovića, koji je govorio o duhovnom zaveštanju Vinče, i izlaganje Tatjane Uzelac o lokalitetu Blagotinu i prvom hlebu.

Publika ovde nalazi i suvenire koji spajaju moderno i praistorijsko, brojne replike figurina iz neolita i mezolita, sveske sa likom vodene vile iz Lepenskog vira. Na sveskama je kao štos nacrtana poternica „traži se”, jer je vila bila suviše zgodna za kameno doba. Imaju i svilene marame sa vinčanskim motivima, s urezima sa vinčanske keramike, ili ženskom figurom Kličevački idol...

– Srbija može mnogo da dobije arheološkim, praistorijskim turizmom, i potrebno je urediti nalazišta i osmisliti turu obilaska nekoliko lokaliteta, pokazati turistima kako se na starinski način vadila ruda, govoriti o crvenokosoj boginji iz ranog neolita, žrtveniku u obliku jarca u starčevačkoj keramici, i drugim zanimljivostima.

Ko želi da pronađe stručnu i popularnu literaturu, na ovom mestu nailazi na: „Lepenski vir” Dragoslava Srejovića i Ljubinke Babović, „Vinčansko pismo” Radivoja Pešića, „Veliku boginju Slovena” neuropsihijatra Aleksandre Bajić, koja 20 godina proučava slovensku mitologiju, roman o praistoriji „Proto Lepenci” geologa dr Vlada Milićevića, „U traganju za evropskim identitetom” francuskog istoričara Robera Lirisa, koji traga za evropskim identitetom u regionu Lepenskog vira i Vinče.

Za 15. novembar planirano je predavanje „Butmirska kultura”, potom „Butmirske spirale i plastike, i lokalitet „Vlasac”.

M. S.