Srbi u mađarskom folklornom ansamblu

Kikinda – Kulturno-umetničko društvo „Eđšeg“ već 163 godine sa velikim uspehom neguje mađarski folklor. Generacije pripadnika ove nacionalne zajednice tu su naučile prvi čardaš, čule zvuke citre i recitovale stihove poznatih mađarskih pesnika. Ali, atraktivni plesovi i akordi nisu privlačni samo za mlade Mađare koji žive u Kikindi.

–Tokom dve decenije, koliko sam koreograf, nisam video da je neko toliko zainteresovan za mađarskifolklor kao što su to Miroslav i Boris, naši srpski članovi. Mada su već nekoliko godina deo starije folklorne grupe, ja se uvek iznova iznenadim kada vidim da oni daju sve od sebe kako bi savladali korake i prodrli u suštinu mađarskih narodnih igara – kaže za naš list koreograf ansambla Tibor Katai.

Miroslav Škerović ima 27 godina i apsolvent je Mašinskog fakulteta u Kikindi. Priznaje da je u redove „Eđšega“ pre četiri godine stupio zbog svoje devojke.

– Voleo sam da je gledam dok igra, ali se ispostavilo da nema svog para, zbog čega je bila tužna. Onda me je koreograf Tibor Katai pozvao na binu i tu sam i ostao. Srpska narodna igra se bazira na kolu, dok se mađarska uglavnom igra u parovima. Energija koja se tada stvori između muškarca i žene jedinstvena je i neopisiva– priča nam Miroslav.

U toj oceni se s Miroslavom slaže i sedamnaestogodišnji Boris Koso. On se ansamblu „Širulo“ pridružio pre dve godine i sada pored plesnih koraka uči i mađarski jezik.

–Moje društvo me je u početku malo zadirkivalo, valjda im je smetalo to što ću sada provoditi više vremena u Kulturno-umetničkom društvu nego sa njima. Na kraju su morali da se pomire sa činjenicom da se meni ovo zaista jako sviđa – kažeza naš list Boris.

Njih dvojica ističu da su ih u ansamblu sjajno prihvatili, da su svi bili ljubazni i da su se svojski trudili da im pomognu kako bi prevazišli jezičku barijeru. U početku su im se obraćali na srpskom, pa su onda počeli sa njima da razgovaraju i na mađarskom. Danas Miroslav i Boris mogu bez problema da se sporazumeju sa svojim partnerima u igri.