I Srbija ima otvorena pitanja za Hrvatsku

Izjava hrvatskog ministra pravosuđa Orsata Miljenića da će Hrvatska napredovanje Srbije u pregovorima s Evropskom unijom usloviti novim optužnicama i suđenjima za ratne zločine odmah je izazvala reakciju Beograda.

Jadranka Joksimović, ministarka Srbije zadužena za evropske integracije, kaže da se uslovljavanje bilateralnim pitanjima ne smatra dobrom praksom u EU i za „Politiku” objašnjava: „Nije dobra praksa da država članica unosi bilateralna pitanja u proces pregovora kao uslov, a nije ni u skladu sa naporima za jačanje regionalne saradnje. Imamo i mi otvorenih pitanja za Hrvatsku, ali to se rešava na bilateralnom nivou.”

Miljenić je povodom privremenog puštanja na slobodu Vojislava Šešelja iz Haškog tribunala rekao da im je to dužnost i da nijedna hrvatska vlada ne može da odstupi od uslovljavanja Beograda novim optužnicama. „Srbija se mora držati određenih kriterijuma koji su bili postavljeni i nama. I reći nekome da se ’Ovčara’ završava na činu kapetana bivše JNA potpuno je neprihvatljivo”, rekao je on.

U Tužilaštvu za ratne zločine Srbije Miljenićevu poruku ocenjuju kao „mešanje izvršnih vlasti jedne države u pravosuđe druge države”. Uz naglasak da imaju direktnu saradnju sa Tužilaštvom Hrvatske, „koja se odvija veoma korektno”, kažu nam da izjava hrvatskog ministra predstavlja vrstu pritiska na koji nisu navikli. „Nikakav pritisak, pa ni taj, ne želimo da prihvatimo”, ističu u srpskom tužilaštvu.

Upitan da li je reč o dodatnom pritisku na Srbiju, Milorad Pupovac, predsednik Odbora za spoljnu politiku hrvatskog Sabora i zastupnik SDS-a, kaže da ne zna da li je reč o tome ili je to rezultat pritiska hrvatske javnosti povodom puštanja na privremenu slobodu Vojislava Šešelja. „Ali ono što mogu reći jeste da se Hrvatska u više navrata odredila da neće uslovljavati pristupanje Srbije EU nego da će pregovarati o svim otvorenim pitanjima, otvoreno i sa interesom da se dođe do rešenja. Što se tiče suđenja za ratne zločine, i mi Srbi u Hrvatskoj podržali smo pristupanje Hrvatskoj EU i nismo uslovljavali Hrvatsku da završi sva suđenja za ratne zločine. A nije završila najveći deo. Neke nije ni započela.”

Na pitanje da li ima konkretne slučajeve u vidu kad o tome govori, odgovara da ima puno toga u vidu. „Zločini koji su počinjeni u ’Oluji’, nažalost, nisu procesuirani i još nemamo nijednu presudu za zločine počinjene u ’Oluji’”, ističe on i dodaje da, prema tome, Hrvatska sigurno nije zemlja koja u toj stvari može uslovljavati. „Može sarađivati sa Srbijom. Može to pitanje pretvoriti u zajedničku odgovornost, kao što je to bio slučaj pre nekoliko godina, kada su dva tužilaštva sarađivala, a ne uslovljavati ovako kao što se govori, a istovremeno nemati nikakvu saradnju u pogledu suđenja za ratne zločine i istovremeno imati vrlo, vrlo slabu aktivnost kada su posredi suđenja za ratne zločine.”

(Novica Kocić)

Na pitanje da li Miljenićeva izjava nagoveštava konkretne slučajeve s kojima bi Hrvatska mogla izaći, Pupovac odgovara da on to ne može da zna, ali podseća da je „Ovčara” bila predmet Haškog suda i da je bila istraživana od strane Tribunala. „Kada je u pitanju suđenje za ratne zločine, niko ne traži da se odustaje od suđenja za ratne zločine nego da se u tim stvarima sarađuje u skladu sa preuzetim obavezama, u skladu sa evropskom politikom. Znači,  da ne očekuje samo od drugih nego i od sebe da sudi za one zločine koji su počinjeni od strane hrvatske vojske i hrvatske policije. A počinjeni su mnogi zločini za koje niko nije odgovarao. Kada su pušteni generali Gotovina i Markač, od strane državnog vrha je rečeno da će odgovarati oni koji su odgovorni za te zločine. Mi tu odgovornost još ne vidimo”, naglašava Pupovac.

Iznenađenje Miljenićevom izjavom je tim pre veće što se na unošenje bilateralnih pitanja u pregovore ne gleda baš blagonaklono u EU, čija je Hrvatska članica, i što su mnogi hrvatski zvaničnici više puta isticali – nasuprot neretkoj sumnjičavosti u redovima tamošnjih posmatrača – da neće uslovljavati Srbiju na putu ka EU.    

Tako je hrvatski predsednik Ivo Josipović još u septembru 2011. pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija izjavio da će se njegova zemlja zalagati za proširenje EU i kada bude postala njen član i da bilateralnim pitanjima neće uslovljavati napredak integracije drugih država. „Hrvatska očekuje da postane punopravni član Evropske unije 2013. godine. Kada to postane, Hrvatska će se dosledno zalagati za dalje proširenje EU i neće koristiti važna bilateralna pitanja da bi postavila uslove za napredak pojedinih zemalja u njihovom procesu integracije”, rekao je tom prilikom Josipović.

U martu ove godine i Gordan Markotić, ambasador Hrvatske u Srbiji, naglasio je da njegova zemlja neće koristiti bilateralna pitanja za uslovljavanje Srbije. „Bilateralna pitanja nećemo koristiti kao uslov za buduće članice koje pregovaraju sa EU. Hrvatska je 2011. godine donela deklaraciju o promociji EU u jugoistočnoj Evropi. U njoj je jasno rečeno da podržavamo širenje EU u regionu da ćemo pružiti podršku svim državama koje apliciraju za članstvo”, rekao je Markotić.

Međutim, poznati hrvatski advokat Anto Nobilo izneo je letos mišljenje da će kao što je Slovenija pravila probleme Hrvatskoj prilikom ulaska u EU tako i Hrvatska činiti Srbiji. „Iako su nadležni u našoj zemlji rekli da neće to raditi Srbiji, poučeni iskustvom sa Slovenijom, očigledno se stvari menjaju sa dnevnopolitičkim potrebama.”

--------------------------

Linta: Vrhunsko licemerje hrvatskog ministra pravosuđa

Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica, juče je najoštrije osudio stav hrvatskog ministra pravosuđa Orsata Miljenića da će Hrvatska usloviti napredovanje Srbije ka EU novim optužnicama i suđenjima za ratne zločine, kao i da kažnjavanje odgovornih za ratne zločine mora ići do najvišeg vrha.

On kaže da je vrhunsko licemerje da to govori ministar pravde države u kojoj su naredbodavci i izvršioci mnogobrojnih ubistava Srba i dalje na slobodi i u kojoj se „Oluja”, kao najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata u Evropi, slavi kao nacionalni praznik. Miljenić, navodi se u saopštenju, time šalje jasnu poruku da su neiskrene bile izjave najviših hrvatskih zvaničnika da će Hrvatska pomoći Srbiji na putu ka EU.