Sve se menja sem Šešelja

Vojislav Šešelj vratio se posle skoro 12 godina robijanja bez presude i kazne iz Haškog tribunala. U tom periodu, dok se četničkom vojvodi sudilo u Hagu, u Srbiji je izmenjena kompletna politička scena: došla je nova vlast, raspala se velika koalicija DOS, lider DS i premijer Zoran Đinđić je ubijen, lideri nekih stranaka poput Vojislava Koštunice ili Mlađana Dinkića povukli su se iz politike, a nekada moćna Šešeljeva Srpska radikalna stranka ostala je van parlamenta, potpuno marginalizovana.

Ali nije se u Srbiji promenila samo politička scena: promenio se duh vremena, rečnik, redosled naših ciljeva i strahova. Novinari „Bulevara”, emisije na TV B92, tako često kritikovane zbog „lakog” sadržaja, postavili su pitanje šta bi neko ko dolazi posle 12 godina u Beograd mogao da vidi na putu od Surčina do centra grada – tu su ulice kojih nije bilo 2003, nove zgrade, čitava naselja, „Kombank arena”, obnovljena „Gazela”, Most na Adi... I to je samo jedan mali deo srpskog mozaika koji je nekako neprimetno sklopljen, a da nismo toga bili ni svesni.

Čitavih 12 godina, međutim, sudeći po izjavama koje je dao u poslednja dva dana od kada je stigao u Srbiju, kao da nije nimalo promenilo lidera radikala. Slušajući ga, imamo utisak da je samo nastavio govor koji je neka viša sila prekinula kada je u februaru 2003. godine dobrovoljno otišao u Hag.

I dok ponovo slušaju priče o „velikoj Srbiji”, osveti, pretnjama, mnogi građani, koji i sami misle da se u Srbiji ništa ne menja, iznenada shvate šta se sve promenilo. Promenili smo se i mi. Duh vremena neumitno je uticao na nas, naš način razmišljanja, ponašanja. Za nas je postala davna, mračna prošlost vreme u kojem su političari svojim protivnicima želeli da se nađu ispod zemlje. Ili izjave da se raduju zato što je neko ubijen. Još manje možemo da prihvatimo da čovek koji je teško bolestan, zbog čega su ga, bar kako kažu u Haškom tribunalu, pustili na privremenu slobodu, metastazama daje imena političkih protivnika.

Dok je sedeo u tamnici u Hagu poslednjih 12 godina, ali i dok je sam sebe branio na suđenju u Haškom tribunalu, četnički vojvoda predstavljao je simbol otpora –  i za njegove pristalice, ali i za one koji se nisu slagali sa njegovim idejama i političkim stavovima. Mnogo ljudi je sa simpatijama gledalo na Vojislava Šešelja i navijalo za njega da pobedi u dugogodišnjoj sudskoj bici. Ali kada je održao prvi govor posle povratka u Srbiju, lider radikala je već mogao da shvati kako će simpatije zbog haške nepravde veoma lako nestati. Jer Šešelj u Hagu bio je neka vrsta svedoka nepravednosti velikih sila prema malom narodu, ali Šešelj u Beogradu postaje svedok naše tragične prošlosti. Koja je, ipak, za nama.