Provokacija stolice sa pet nogu

Kada bi neko upitao „šta je to što ima četiri noge i čovekov je najbolji prijatelj, a nije pas”, da li biste se setili da je odgovor – stolica? Naravno, stolica ima raznih. Među najstarije spadaju tronošci koje su nekada davno deljale drvodelje. O njima se često govori sve najbolje jer su i najstabilniji.

U naletu inovacija, 20. vek je iznedrio stolicu sa jednom nogom (uglavnom livenu od snažne plastike), čiju stabilnost omogućuje solidna stopa u koju je noga pri dnu udenuta. Ovakvi modeli uglavnom izazivaju malu nelagodu, jer kao da opominju telo da sedi mirno i da se ne vrpolji, ne naginje na jednu ili drugu stranu.

Mihajlu Juriću, našem dizajneru nameštaja, kao da su dosadili stereotipi: stolica sa jednom, tri ili četiri noge, pa se odlučio da provocira. I, eto, svet je ugledala petonoga drvena stolica!

Ova petonoga stolica je odličan primer kako da dizajn iskoči iz stereotipa estetske i svake druge prirode. Bez te noge, ovaj komad nameštaja je do krajnosti pojednostavljen u konstruktivnom i izvođačkom smislu. Dve ravne daske 42x36 (40) centimetara, spojene pod uglom od 90 stepeni i četiri ravne noge 6h6h39 centimetara udenute u sedište, obezbeđuju začuđujuću lakoću sedanja i ustajanja kao i stabilnost onoga ko sedi, uz zavidni stepen udobnosti. Ali, kao takva, ona bi ostala „nevidljiva” bilo gde da je postavite. Dizajner je, međutim, poželeo da od ružnog pačeta napravi labuda, na svojstven način. Poželeo je da od neupadljivog predmeta napravi predmet koji skreće na sebe pažnju, dodajući mu još jednu, u upotrebnom smislu, nepotrebnu nogu. I tako je nastala čuvena petonoga stolica, koja ne može da ne bude primećena. Bilo da je crvena, plava, žuta, zelena, bela ili crna, simpatična varijanta obične stolice pleni svojom neobičnošću i nepretencioznom posebnošću.

----------------------------------

Rad iz Srbije za strane klijente

Dizajner Mihajlo Jurić rođen je u Subotici. Diplomirao je na smeru industrijski dizajn Evropskog instituta za dizajn u Milanu, u Italiji, u klasi arhitekte Franka Rađija. Nakon toga počeo je da radi kao dizajner nameštaja u Italiji, Holandiji i Kini. Po povratku u Srbiju započinje rad u studiju „Remiks” gde, zajedno sa arhitektima Majom Lalić Vidaković i Markom Basarovskim, radi na projektima uređenja prostora domaćih kompanija i brendova. Trenutno je frilenser-dizajner za klijente u Srbiji, Kini i Italiji.

Osvajao je nagrade na 44. Oktobarskom salonu, „Zlatni ključ” Sajma nameštaja u Beogradu, na 31. Salonu arhitekture u Beogradu… Učesnik je mnogobrojnih izložbi dizajna u Italiji, Srbiji, Belgiji, a radovi su mu objavljivani u prestižnim stručnim časopisima kako u domovini tako i u inostranstvu.

Radmila Milosavljević, arhitekta