Провокација столице са пет ногу

Када би неко упитао „шта је то што има четири ноге и човеков је најбољи пријатељ, а није пас”, да ли бисте се сетили да је одговор – столица? Наравно, столица има разних. Међу најстарије спадају троношци које су некада давно дељале дрводеље. О њима се често говори све најбоље јер су и најстабилнији.

У налету иновација, 20. век је изнедрио столицу са једном ногом (углавном ливену од снажне пластике), чију стабилност омогућује солидна стопа у коју је нога при дну уденута. Овакви модели углавном изазивају малу нелагоду, јер као да опомињу тело да седи мирно и да се не врпољи, не нагиње на једну или другу страну.

Михајлу Јурићу, нашем дизајнеру намештаја, као да су досадили стереотипи: столица са једном, три или четири ноге, па се одлучио да провоцира. И, ето, свет је угледала петонога дрвена столица!

Ова петонога столица је одличан пример како да дизајн искочи из стереотипа естетске и сваке друге природе. Без те ноге, овај комад намештаја је до крајности поједностављен у конструктивном и извођачком смислу. Две равне даске 42x36 (40) центиметара, спојене под углом од 90 степени и четири равне ноге 6х6х39 центиметара уденуте у седиште, обезбеђују зачуђујућу лакоћу седања и устајања као и стабилност онога ко седи, уз завидни степен удобности. Али, као таква, она би остала „невидљива” било где да је поставите. Дизајнер је, међутим, пожелео да од ружног пачета направи лабуда, на својствен начин. Пожелео је да од неупадљивог предмета направи предмет који скреће на себе пажњу, додајући му још једну, у употребном смислу, непотребну ногу. И тако је настала чувена петонога столица, која не може да не буде примећена. Било да је црвена, плава, жута, зелена, бела или црна, симпатична варијанта обичне столице плени својом необичношћу и непретенциозном посебношћу.

----------------------------------

Рад из Србије за стране клијенте

Дизајнер Михајло Јурић рођен је у Суботици. Дипломирао је на смеру индустријски дизајн Европског института за дизајн у Милану, у Италији, у класи архитекте Франка Рађија. Након тога почео је да ради као дизајнер намештаја у Италији, Холандији и Кини. По повратку у Србију започиње рад у студију „Ремикс” где, заједно са архитектима Мајом Лалић Видаковић и Марком Басаровским, ради на пројектима уређења простора домаћих компанија и брендова. Тренутно је фриленсер-дизајнер за клијенте у Србији, Кини и Италији.

Освајао је награде на 44. Октобарском салону, „Златни кључ” Сајма намештаја у Београду, на 31. Салону архитектуре у Београду… Учесник је многобројних изложби дизајна у Италији, Србији, Белгији, а радови су му објављивани у престижним стручним часописима како у домовини тако и у иностранству.

Радмила Милосављевић, архитекта