Cenzura u „Politici”

Pravi naslov za ovaj uvodnik bio bi „Ko to beše Danica Popović”, ali je predug za stubac. Parafraza naslova kolumne profesorke Popović „Ko to beše Olja Bećković“, koja je pre dva dana objavljena u štampanom izdanju „Politike“, a od juče ujutro se nalazi i na sajtu „Politika onlajn”, vernije opisuje kratku ali ostrašćenu „savršenu oluju” koja je u sredu protutnjala društvenim mrežama.

Dobronamerni, neupućeni ili prosto zlobni, mnogi su poverovali da je bauk cenzure prošao i kroz naša ulazna vrata.O čemu je reč? Najjednostavnije, o tome da „Politiku” čitaju i oni koji je ne kupuju. Imamo dvostruko više posetilaca besplatnog digitalnog izdanja nego kupaca papirnog za koje treba izdvojiti skromnih 35 dinara. S obzirom na trud koji svakodnevno u taj proizvod ulaže oko 130 članova redakcije, zatim naše štamparije, pa onda mnogobrojnih distributera, i pre svega na kvalitet sadržaja ovih novina, teško bi se na tržištu Srbije našlo nešto toliko vredno za tako malo para.

Elem, tekst uvažene profesorke Danice Popović imao je tretman kao i svi prethodni: objavljen je kao kolumna sa njenim stavom na rubrici „Pogledi”. Kolumne gostujućih autora, namerno odabranih tako da ne budu istomišljenici, nisu predmet prethodne rasprave na uređivačkom kolegijumu. „Pogledi” su slobodna tribina, svojevrsni dijalog ove nacije same sa sobom.

U našoj kući je početkom ovog meseca pokrenut višemesečni projekt utvrđivanja digitalne strategije, što je nešto čime se bave svi izdavači novina sveta, suočeni sa pustošenjem tiraža koje im je doneo internet. Jedna od taktičkih odluka u tom procesu bila je i da budemo pošteniji prema onima koji kupuju štampano izdanje i nešto restriktivniji prema onima koji su navikli da nas čitaju „za dž”. Od početka ove nedelje neki naši najvredniji tekstovi, uključujući i kolumne sa „Pogleda”, objavljuju se sa nešto većom zadrškom nego ranije, tek sutradan.

Zbog nesavršenosti softvera našeg sajta, kolumna profesorke Popović, pošto je prethodno obeležena za objavljivanje u četvrtak u osam ujutru, bila je dostupna u jednom, da tako kažemo, budžaku našeg sajta, što je, kako smo naknadno otkrili, „provaljeno”. Suočili smo se i sa starom nevoljom: da se naši tekstovi neovlašćeno prenose na drugim sajtovima pre nego što ih mi objavimo na svom.

Iz predostrožnosti, kolumnu smo učinili nedostupnom i na našem sajtu do njenog objavljivanja u predviđeno vreme. I to je bio povod za uzbunu na društvenim mrežama: „’Politika’ je cenzurisala Danicu Popović!”

Cenimo osetljivost javnosti na ovu mogućnost, uprkos besmislici optužbe: kako može da bude cenzurisano nešto što je već objavljeno. Nemamo obavezu da ono što vernim čitaocima štampanog izdanja naplaćujemo istovremeno poklanjamo onima koji nas čitaju isključivo onlajn. I „Politika” će jednog dana verovatno biti prinuđena da postavi naplatnu rampu. Ali cenzura nije u planu.