Politička trgovina oko privatizacije

Podgorica – Nakon sve burnijih neslaganja unutar vladajuće koalicije Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije oko privatizacije preostalih velikih preduzeća u Crnoj Gori, Savet za privatizaciju je odlučio da se ni u ovogodišnjem planu privatizacije ne nađu Plantaže iz Podgorice i Javno preduzeće Aerodromi Crne Gore.

Spor među vladajućim partijama nastao je onda kada se progovorilo o prodaji Plantaža i Aerodroma, a posebno Luci Bar i Pošti, s tim da su u DPS-u insistirali na „bržem procesu privatizacije državnih akcija u velikim sistemima”, dok su u Socijaldemokratskoj partiji skloniji čekanju.

Ovakav predlog plana, međutim, ne znači da lista firmi za prodaju ne može biti i naknadno dopunjena, ukoliko se u međuvremenu postigne politički dogovor i „u toku godine proceni da treba privatizovati neku firmu”, jer je nacrtom plana dopuštena mogućnost „dopune preduzećima u kojima bi bio sproveden program restruktuiranja i definisana strategija privatizacije, čime bi se stvorili uslovi za njihovu prodaju”.

Ovakav plan samo je nastavak već započete privatizacije novinske kuće „Pobjeda” za koju je zainteresovan koncern VAC, „Bokaprodukta”, Duvanskog kombinata Podgorica, „Oboda” sa Cetinja, malih hidroelektrana Elektroprivrede Crne Gore i Instituta „Simo Milošević” iz Igala, a vladi je iz Saveta preporučena prodaja i Budvanske i Ulcinjske rivijere, Instituta Crne metalurgije iz Nikšića, Barske plovidbe i Marine.

U paketu za trgovinu akcijama trebalo bi da se nađe i „Montenegro erlajnz”, kao i Željeznica Crne Gore.

„U sprovođenju procesa privatizacije putem javnog tendera vodiće se posebno računa o rešavanju socijalnih pitanja, a iniciraće se i poboljšanje pravne regulative iz oblasti svojinsko-pravnih odnosa, posebno normativno rešavanje problema tretmana zemljišta u privatizovanim preduzećima”, precizirali su iz Saveta za privatizaciju.

Oni su juče ovlastili i tendersku komisiju za privatizaciju Brodogradilišta Bijela da počne pregovore sa konzorcijumom koji čine kiparski CSI i „Merkjuri”, kao prvorangiranim ponuđačima na nedavno zatvorenom tenderu, s tim što su posebno „zadužili komisiju da u pregovorima obezbedi bolje garancijske uslove koje novi vlasnik treba da ispuni”.

Strategija prodaje Instituta u Igalu i cetinjskog „Oboda” sastoji se od prodaje dela imovine preko javne aukcije, a ujedno je razmatrano i pismo – poziv „za izražavanje interesovanja valorizacije bivših vojnih lokaliteta Mediteran na Žabljaku i Bigovo u Bokokotorskom zalivu”.

„Namera je da se ti lokaliteti valorizuju kroz model dugoročnog zakupa izborom strateškog partnera na međunarodnom tenderu – ističu iz Saveta. – Prva faza podrazumeva poziv za izražavanje interesovanja, a komisiji je naloženo da pripremi pismo i dostavi ga na nekoliko referentnih adresa i objavi u medijima i na sajtovima”.