Crni biseri

Neveselo, priča počinje u domu za maloletne prestupnike. „Zbog čega si ti ovde?... A ti ?”

To su neizbežna, a pitanja koja im se upućuju, uz uobičajeni komentar: „Bando, bando jedna…”

„Zašto si tako bezobrazan?” Tako glasi pitanje upućeno jednom od pitomaca koji odgovara, takođe, pitanjem: „Zar ima razloga da ne budem.”

Dom se nalazi na malom usamljenom ostrvu. Tu ima, kako se kaže, da se knjava, klopa… ali u kavezu si. Pokupljeni su s ulice, oprali ih, hoće ljude od njih da naprave, ali nije uspelo. Stari upravnik odlazi barkom, razočaran što nije uspeo da popravi stvari, pitomci doma, nepopravljivi dečaci, prestupnici ispraćaju ga zvižducima, plašeći pritom galebove. Očekuje se dolazak novog upravnika. Za njega su se posebno pripremili. On dolazi kao turista i izlazeći iz čamca na obalu, pita da li je to možda letovalište.

U početku, kada se neznanac pojavio deca ne znaju ko je on. Pitaju ga obazrivo da možda nije plavi anđeo, žaca, cajkan, pub, ali prestaju da sumnjaju i ubrzo im postaje simpatičan. Prihvataju ga kao svog ortaka, ali problem nastaje kada shvate da je on, u stvari, novi upravnik. Odnosi se tog trenutka menjaju, ali ubrzo zategnutost popušta, pitomcima se vraća poverenje. On s pitomcima hoće da bude i prijatelj, ne samo upravnik.

Predvodi ih u poslu koji ih zaokuplja. To je ideja da poprave nasukani stari brod i osposobe ga za plovidbu da bi onda, kako oni zamišljaju, zbrisali. Njihova zakletva glasi: „Slobode mi.”

Stvara se zaplet. Novom upravniku zameraju da je zanemario negativne sklonosti pitomaca.

Sve je opisano u filmu „Crni biseri” iz 1958. godine, reditelja Tome Janića, prema scenariju Juga Grizelja, u proizvodnji „Bosna filma”. Novog upravnika igra poznati glumac Severin Bijelić.

Nema potrebe dalje prepričavati film. Rasplet je optimističan, naravno. Ispostavlja se da osumnjičeni pitomac nije kriv za krađu koja se desila u domu. Odrastao je, postao oficir.

Lica i događaji nisu izmišljeni. Radnja se zbiva u vreme narodne milicije. Ni njena strogoća nije pomogla. Lopov ostaje lopov, iz očiju bi ukrao.

Nije čudno što mišljenja o maloletničkoj delinkvenciji mogu biti podeljena i podjednako tačna. U svakoj generaciji ima zapostavljene dece. Ali, ako samo pomenu Haklberi Fina, Toma Sojera, Olivera Tvista, Davida Koperfilda... stvara se protivrečna slika o deci i iskrsava pitanje koje vodi na veliko istraživačko putovanje. Nisu sva deca ista. Nasuprot „Zlatnim dečacima”, muzička grupa sa Vračara uzela je isto ime kao i film – „Crni biseri”.

U jednoj od replika u filmu Tome Janića i Juga Grizelja kaže se: „Deca su čista kao biseri, samo su ovi malo potamneli.”