Црни бисери

Невесело, прича почиње у дому за малолетне преступнике. „Због чега си ти овде?... А ти ?”

То су неизбежна, а питања која им се упућују, уз уобичајени коментар: „Бандо, бандо једна…”

„Зашто си тако безобразан?” Тако гласи питање упућено једном од питомаца који одговара, такође, питањем: „Зар има разлога да не будем.”

Дом се налази на малом усамљеном острву. Ту има, како се каже, да се књава, клопа… али у кавезу си. Покупљени су с улице, опрали их, хоће људе од њих да направе, али није успело. Стари управник одлази барком, разочаран што није успео да поправи ствари, питомци дома, непоправљиви дечаци, преступници испраћају га звиждуцима, плашећи притом галебове. Очекује се долазак новог управника. За њега су се посебно припремили. Он долази као туриста и излазећи из чамца на обалу, пита да ли је то можда летовалиште.

У почетку, када се незнанац појавио деца не знају ко је он. Питају га обазриво да можда није плави анђео, жаца, цајкан, пуб, али престају да сумњају и убрзо им постаје симпатичан. Прихватају га као свог ортака, али проблем настаје када схвате да је он, у ствари, нови управник. Односи се тог тренутка мењају, али убрзо затегнутост попушта, питомцима се враћа поверење. Он с питомцима хоће да буде и пријатељ, не само управник.

Предводи их у послу који их заокупља. То је идеја да поправе насукани стари брод и оспособе га за пловидбу да би онда, како они замишљају, збрисали. Њихова заклетва гласи: „Слободе ми.”

Ствара се заплет. Новом управнику замерају да је занемарио негативне склоности питомаца.

Све је описано у филму „Црни бисери” из 1958. године, редитеља Томе Јанића, према сценарију Југа Гризеља, у производњи „Босна филма”. Новог управника игра познати глумац Северин Бијелић.

Нема потребе даље препричавати филм. Расплет је оптимистичан, наравно. Испоставља се да осумњичени питомац није крив за крађу која се десила у дому. Одрастао је, постао официр.

Лица и догађаји нису измишљени. Радња се збива у време народне милиције. Ни њена строгоћа није помогла. Лопов остаје лопов, из очију би украо.

Није чудно што мишљења о малолетничкој делинквенцији могу бити подељена и подједнако тачна. У свакој генерацији има запостављене деце. Али, ако само помену Хаклбери Фина, Тома Сојера, Оливера Твиста, Давида Коперфилда... ствара се противречна слика о деци и искрсава питање које води на велико истраживачко путовање. Нису сва деца иста. Насупрот „Златним дечацима”, музичка група са Врачара узела је исто име као и филм – „Црни бисери”.

У једној од реплика у филму Томе Јанића и Југа Гризеља каже се: „Деца су чиста као бисери, само су ови мало потамнели.”