Maratonci trče počasni krug

Za trčanje maratona treba, pored izdržljivosti i dobrih živaca, i čitav tim ljudi koji će, uz put, trkača osvežavati vodom i davati mu moralnu podršku. Od svih trkača na jovanjdanskim predsedničkim izborima samo su dva maratonca. Tomislav Nikolić i Boris Tadić, za sada tim redom, pokazali su svoju ličnu, kao i snagu sopstvenih stranaka; pa i to da raspolažu respektabilnim timovima ljudi, bez kojih je očigledno nemoguće ostati u izbornom maratonu do kraja. Sada su obojica na samom kraju predsedničke trke, nakon čega im sleduje veliki nedeljni finiš, pri čemu je veoma neizvesno ko će od njih dvojice trčati počasni pobednički krug.

Izlaznost 20. januara 2008. u rangu je one na izborima24. septembra 2000. i govori da je situacija opet referendumska, kao kada je s jedne strane bio Milošević, a s druge Koštunica. Sada je Nikolić – ,,Milošević”, a Tadić je ,,Koštunica” i čini se da u ovom momentu između njih ne postoji neki međuprostor. Drugim rečima, više nije moguće biti i za jednog i za drugog kandidata istovremeno, već svaka podrška, kao i svako ćutanje imaju svoje značenje. To se možda najbolje vidi na primeru Čedomira Jovanovića, koji, ukoliko uskrati podršku Tadiću u drugom krugu, ili se oko nje tvrdoglavo cenka, direktno radi za Nikolića. Da je tako, potvrđuje i ponašanje Nenada Čanka, koji je, sagledavajući realno situaciju, podržao Tadića već u prvom krugu i učinio sebe u isti mah i praktičnim, i mudrim, a nakon svega će još ispasti i dosledan. Šta god da odluči, za ili protiv Tadića, Jovanović će, međutim, morati da pravda svoju odluku.

Paradoksalno, u sličnoj poziciji kao Jovanović je i Koštunica, koji je takođe raspet između potrebe da ostane autentičan i svoj i da se u uzavreloj izbornoj atmosferi prikloni nekom carstvu i tako rizikuje gubitak političkog identiteta. No, njegova pozicija je ipak bolja od Jovanovićeve budući da svoju odluku neće morati da obrazlaže, jer niti je koga hvalio, niti je koga kudio, a već je i celokupnu javnost navikao na svoju ćutljivost, pa samo politički laici mogu očekivati da će Koštunica na kraju nekoga podržati jasno i glasno i uz to se sa njim penjati na binu.

Zapravo, za ishod izbora u Srbiji je ključan stav Evrope (EU), koja će na njega više uticati negoli Amerika ili Rusija. U ovom momentu, od ,,evropskog” tj. ,,kosovo-evropskog”, sva su druga pitanja manje važna – od problema ugovora o ,,Južnom toku” kroz Srbiju i prodaje NIS-a, sve do pitanja izručenja optuženika tribunalu u Hagu. Jednostavno govoreći, moguće je sa Rusima potpisati ugovor o gradnji gasovoda i o aranžmanu za NIS, a da to ne zatvori evropski put Srbije, o čemu svedoči sve ono što se protekle nedelje desilo u Bugarskoj, kao što je moguće i saradnju s Hagom staviti na led dok su izbori u toku, a da to ne zatvori evropski put Srbije.Ali nije moguće držati evropski put otvorenim ukoliko se Evropa i Srbija nekako ne dogovore kako da pronađu formulu za,,kosmetski čvor” koja će zadovoljiti i jednu i drugu stranu bez obzira na to koliko „zakoprčena” i diplomatska bila. Najnovija ponuda Evropske unije Srbiji u vidu preliminarnog političkog sporazuma, koji treba da prethodi konkretnom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, jasno govori o tome da je Evropa spremna da se usaglašava sa Srbijom i da sa njom traži najbolje formulacije aktuelnih problema.To može biti vetar u jedra Tadiću, koji je uspeo da za sada premosti jaz između državničke odgovornosti u pogledu statusa Kosmeta i proste zdravorazumske odgovornosti da svoju državu uvede u društvo stabilnih i poštovanih evropskih država. No, daleko od toga da je time rešen rezultat izbora, jer je situacija toliko krhka, a snage su toliko izjednačene da su mogući svakojaki preokreti dok se Srbijom bude rasprostirala izborna tišina. Tako da će Tadiću ako želi ne samo da ostane predsednik, već i da uspešno realizuje novi predsednički mandat, trebati sve ono što krasi jednog maratonca, a možda ponajviše dobrih živaca.Što će, isto, trebati i Nikoliću ako želi da dođe na njegovo mesto, sve čekajući koje će mu preokrete doneti dani izborne ćutnje. Što god da se desi, priča time neće biti završena, niti će bilo ko biti definitivan pobednik pobeđujući samo na ovim izborima, već ćemo se, budući da imamo posla sa maratoncima, što bi rekao onaj pesnik, još ćerati.

filozof i politikolog, istraživač-saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu