Švedska vlada pada zbog imigranata

Ni dva meseca nije prošlo od sastavljanja nove vlade, a švedski premijer socijaldemokrata Stefan Leven je već odlučio da raspiše prevremene izbore (22. mart), što se u nordijskoj zemlji nije desilo za poslednjih 50 godina.

Padu vlade doprinela je partija krajnje desnice – Švedski demokrati – koja je u septembru osvojila 13 odsto glasova i postala treća stranka po broju poslanika u parlamentu. Antiimigracione Švedske demokrate odlučile su da odbiju budžet koji je predložila vlada i da podrže alternativni finansijski plan koji po tradiciji predlaže opozicija.

U nordijskim zemljama čak se i parlamentarne debate između protivnika, po pravilu, rešavaju usaglašavanjem stavova, pa je nova taktika Švedskih demokrata unela pravu pometnju u politički život Švedske. Ovakvo izazivanje krize u skladu je sa obećanjem Švedskih demokrata da obore socijaldemokrate i da se potom izbore za ukidanje aktuelnog imigracionog zakona zbog kojeg je Švedska postala zemlja sa najvećim brojem azilanata po stanovniku.

Neskriveni cilj Švedskih demokrata je da se broj imigranata smanji za 90 odsto, u čemu nema podršku nijedne druge partije, bilo da je ona sa desnice,bilo sa levice. Sa 49 od 349 mesta u parlamentu, krajnja desnica je onaj jezičak na vagi koji će moći da obori svaku vladu, a politički analitičari se pribojavaju da će na izborima u martu osvojiti još veći broj glasova.

Matijas Karlson, portparol ove stranke, trijumfalno je izjavio da će prevremeni izbori u stvari biti referendum o imigraciji, a sadašnji liberalan zakon o useljenicima naziva „ekstremističkom politikom”, prenose švedski mediji. Prema podacima odbora za migracije, nedeljno se 2.000 osoba prijavljuje za azil. Računa se da se samo u toku ove godine u Švedsku doselilo 80.000 azilanata iz Sirije, Somalije, Avganistana, Iraka i drugih zemalja, što je najveći broj još od 1992.

Novi izbori će, kako očekuje većina evropskih posmatrača, baciti i Švedsku u politički haos na kakav Skandinavci nisu navikli. Šveđani su svesni da se mnogo toga promenilo i da više ni oni ne žive u državi u kojoj su svi došljaci dobrodošli. Švedski politikolog Mari Demker kaže da se ovako nešto nije desilo u modernoj istoriji i da je Švedska očigledno postala neka druga zemlja.

Kada su Švedske demokrate prvi put postale parlamentarna stranka (2010), svi ostali poslanici ponašali su se prema njima kao da su u njihovu kuću ušli uljezi. Levica je čak protestovala što sa njima mora da se mimoilazi u istom hodniku, podseća jedan analitičar u stokholmskom „Aftonbladetu”.

Sada bi moglo da se desi obrnuto. Da krajnja desnica zauzme mnogo više prostora u parlamentu. To bi značilo da će se i švedska širom otvorena vrata za desetine hiljada nesrećnika ubrzo pritvoriti.