Шведска влада пада због имиграната

Ни два месеца није прошло од састављања нове владе, а шведски премијер социјалдемократа Стефан Левен је већ одлучио да распише превремене изборе (22. март), што се у нордијској земљи није десило за последњих 50 година.

Паду владе допринела је партија крајње деснице – Шведски демократи – која је у септембру освојила 13 одсто гласова и постала трећа странка по броју посланика у парламенту. Антиимиграционе Шведске демократе одлучиле су да одбију буџет који је предложила влада и да подрже алтернативни финансијски план који по традицији предлаже опозиција.

У нордијским земљама чак се и парламентарне дебате између противника, по правилу, решавају усаглашавањем ставова, па је нова тактика Шведских демократа унела праву пометњу у политички живот Шведске. Овакво изазивање кризе у складу је са обећањем Шведских демократа да оборе социјалдемократе и да се потом изборе за укидање актуелног имиграционог закона због којег је Шведска постала земља са највећим бројем азиланата по становнику.

Нескривени циљ Шведских демократа је да се број имиграната смањи за 90 одсто, у чему нема подршку ниједне друге партије, било да је она са деснице,било са левице. Са 49 од 349 места у парламенту, крајња десница је онај језичак на ваги који ће моћи да обори сваку владу, а политички аналитичари се прибојавају да ће на изборима у марту освојити још већи број гласова.

Матијас Карлсон, портпарол ове странке, тријумфално је изјавио да ће превремени избори у ствари бити референдум о имиграцији, а садашњи либералан закон о усељеницима назива „екстремистичком политиком”, преносе шведски медији. Према подацима одбора за миграције, недељно се 2.000 особа пријављује за азил. Рачуна се да се само у току ове године у Шведску доселило 80.000 азиланата из Сирије, Сомалије, Авганистана, Ирака и других земаља, што је највећи број још од 1992.

Нови избори ће, како очекује већина европских посматрача, бацити и Шведску у политички хаос на какав Скандинавци нису навикли. Швеђани су свесни да се много тога променило и да више ни они не живе у држави у којој су сви дошљаци добродошли. Шведски политиколог Мари Демкер каже да се овако нешто није десило у модерној историји и да је Шведска очигледно постала нека друга земља.

Када су Шведске демократе први пут постале парламентарна странка (2010), сви остали посланици понашали су се према њима као да су у њихову кућу ушли уљези. Левица је чак протестовала што са њима мора да се мимоилази у истом ходнику, подсећа један аналитичар у стокхолмском „Афтонбладету”.

Сада би могло да се деси обрнуто. Да крајња десница заузме много више простора у парламенту. То би значило да ће се и шведска широм отворена врата за десетине хиљада несрећника убрзо притворити.