Glavu gore!

Ja, naivni muzičar, mislio sam da notari pišu note! Međutim izašlo je na videlo da su to najskuplje „note”, skuplje od honorara estradnih „zvezdica” koje će se hvaliti da su zaslužni nacionalni penzioneri. I dalje sam u svojoj muzikantnosti toliko naivan da sam mislio da nas, kao zemlju koja predstavlja stabilnost u regionu, ne može ništa iznenaditi osim kiše, leda i snega u decembru.

Iz iskustva, a imam ga, znam da kada nešto treba dobro uraditi, „vruć krompir” trebalo bi poveriti ženama. To nepisano pravilo došlo je do izražaja i u delatnosti prve dame Srbije. Iskreno, hvala joj od moje malenkosti, a u ime dela naroda koji mi je blizak.

Vojska nam se u bližoj prošlosti i nije nešto proslavila. U to ime mi je „zapao za oko”, a u rubrici „Među nama”, dopis gospodina M. Popovića iz Niša. Popović argumentovano ukazuje na razlike u visini primanja između civilnih i vojnih penzionera. Gospodin Popović se pritom nije zapitao kolike su penzije srpskih „proslavljenih” generala zabarikadiranih (vojnički izraz) u lično naselje srceparajućeg naziva Cvećara? Da li je to vojna tajna? Da li generali strepe od „odlučnosti” ministra finansija koji će im, kao i ostaloj sirotinji, smanjiti penzije za 17, 20, 25… odsto. Prosto, nisam matematičar da bih maglu koja obavija ideje g. ministra mogao da rasteram. Jasniji su mi mladi genijalci iz matematičke gimnazije, barem dok su još uvek ovde, odnosno dok ih ne oteraju „korifeji genijalnosti” partijskih kadrova.

Pre neki dan u ,,Politici” pročitah i tekst pogrešno naslovljen kao humoreska, šala ili zavitlavanje. Ispade da nije tako! U tom „zavitlavanju” izrečena je ozbiljna opomena: „Kada idete ulicama starijeg dela Beograda ne gledajte ispred sebe nego nagore kako bi izbegli da vam deo fasade padne na glavu! Elem, krenite Bulevarom despota Stefana gde, s jedne i druge strane, bitišu divne zgrade u tako derutnom stanju kao da se juče završilo oslobađanje Beograda, jer na nekim fasadama se još vide tragovi razaranja. Pitam se šta mi imamo od vizija i maketa s kojima nas ponosno zavaravaju dok se legendarni gradonačelnik Branko Pešić „prevrće u grobu”?

U svetlu budućnost Srbije, o užasa, spadaju i sela u mraku. Trenutno nas niko ne bombarduje. Zašto mrak? Da li je to predskazanje budućnosti ili nešto drugo? Gde si proroče Tarabiću? Došlo je vreme da, počnemo da verujemo u svetlu budućnost. Upravo se kitimo svetlom za nastupajuću Novu godinu. Dovedimo žitelje svih sela Srbije koja su danima u mraku da se podsete, makar na tren, da struje u ovom svetu ima, a i pevaljke će im nešto otpevati, i to bez bakšiša. To je obezbedio budući grad na vodi, grad koji se pretvara u „Potemkinovo selo” koje su savršeno naslikali oni koji njime upravljaju. Da li nameravaju i godinama zatvorene muzeje da „udave” u vodi budućeg Beograda?

Kompozitor