Hropac Moldavije

Bivša sovjetska Moldavija (teren između Pruta i Dnjestra koji je SSSR oduzeo Rumuniji) privučena je evropejstvom i evroatlantskim izborom Bukurešta, ali pokušavajući da eventualno i sam napusti orbitu Moskve (kao, na primer, zemlje Baltika) Kišinjev je ostao ,,s nogom u vratima”. Odvajanje od Rusije nije odgovaralo Rusima moldavskog Pridnjestrovlja – jedne izdužene trake teritorije, stegnute Dnjestrom i Ukrajinom.

Kada je Moldavija objavila nezavisnost u odnosu na SSSR, ruski Tiraspolj oglasio se nezavisnim u odnosu na Kišinjev. Vođen je rat, a posle rata nepriznata ,,republika” je bar dva puta izglasavala sopstveno prisajedinjenje Rusiji.

Molba moldavskih Rusa da se izraz njihove volje uvaži ,,čeka na red”, negde u arhivi Dume u Moskvi. Nije bez osnova nada Pridnjestrovljana da će se taj papir izneti na sto sada, čim se vidi šta će biti s Kosovom.

Raspet na krstu od ovako nepomirljivih stremljenja, predsednik Moldavije Varonjin oseća se nemoćnim. A, s obzirom na patronat EU, SAD i RF, i neovlašćenim da sam reši problem.

Spor je komplikovan bezbednosnom dimenzijom slučaja. U Pridnjestrovlju je vojna baza Rusije. Posle otkaza Moskve od ugovora o trupama i konvencionalnom oružju, nema nade da će se Rusi sada povući iz važnog uporišta. Naročito kada su u prvom susedstvu Pridnjestrovlja, u Rumuniji i u Bugarskoj, Amerikanci – novi stanari, u nekada sovjetskim bazama uz Crno more.

Zamišljen nad klimavom ,,karoserijom”, Varonjin je svojim moldavskim kolima pošao najpre ruskom majstoru. No, opčinjen lakoćom ,,revolucija”, kojima su Gruzija i Ukrajina izašle na prozapadni kolosek, okrenuo je u pravcu Atlantika. Tamo ništa nije uradio. Osim što je razumeo da je Moskva prejaka da bi mogla da se zaobiđe. Dakle, povio je glavu i prošle nedelje pošao ponovo u Kremlj, da iskoristi dok Putin nije otišao s dužnosti.

,,Kleknuvši” pred ,,moćnim carem”, Varonjin je počeo onim za čim oduvek posežu molioci i zavisnici, laskajući svemoći dvora u koji su propušteni. Nagovestio je da je spor prava zgoda da Rusija bude mirotvorac, a da Putin ponese priznanje za dobro delo. Potencirao je da Moskva ima ključ u rukama. Da je rešenje skoro tu, jer je problem ,,jasan moralno i psihološki”.

Podilaženje sujeti trebalo je možda da pomogne da Putin ,,zaboravi” incident izazvan otkazivanjem posete šefa Rusije Kišinjevu, bezmalo pri poletanju aviona iz Moskve (2005) s planom konfederalizacije Moldavije (i podržavljenja Pridnjestrovlja) u tašni. Ko zna šta je moglo da ohrabri nadu Moldavije da je sada drugačije. Da li insistiranje Rusije na suverenosti Srbije, kada je reč o Kosovu?

Šta god da jeste, nade se nisu ostvarile. Susret dvojice prošao je bez javnosti. Ali, Kremlj je dopustio da mediji ,,doznaju” da su u pregovorima s Kišinjevom ruski zahtevi oni nepromenjeni. Prvo, da se Moldavija obaveže na neutralnost pod međunarodnim garancijama, što znači da ne može pristupiti NATO-u. Drugo, da ozakoni vlasništvo Rusije u Pridnjestrovlju, gde su ruski UES, Gasprom i Metalinvest u međuvremenu preuzeli elektromrežu, gasnu mrežu i lokalni čelik. Treće, da ,,republika” postane ravnopravna jedinica u federalnoj vezi sa identično ovlašćenom Moldavijom. I četvrto, da ruske trupe ostanu u Pridnjestrovlju, do konačnog rešenja.

Reč je o konceptu tzv. Memoranduma Primakova, iz 1997. godine. Varonjin ga je odbio 2003. i 2005. Ima li prostora da ga još jednom izbegne ili će svesti drugi račun, i eventualno potpisati ,,neutralnost” u interesnoj orbiti Rusije?

Događaji u Moldaviji ne nude mumnogo vremena. Milion i po Moldavaca zatražilo je od Bukurešta rumunski pasoš (2007). Milion i po, to je broj glasova moldavskog biračkog tela. Milion i po duša je četrdeset odsto populacije. S kim će se i s čim produžiti trajanje ovako osakaćene Moldavije?