Konačno priznanje

Nije baš da mi nije drago, ali, eto, gospodin Majk Rodžers, predsednik odbora Predstavničkog doma za obaveštajne službe američkog Kongresa, priznao je prekjuče da će američke rakete u okviru američkog protivraketnog štita u Evropi, koje će 2015. godine biti instalirane u bazi Devesel u Rumuniji, biti okrenute prema Rusiji. Upravo ono što sam na ovim stranicama godinama tvrdio, a nije mi javio gospodin Rodžers...

Naime, boraveći u Rumuniji, u izjavi za tamošnju televiziju Realitatea, Rodžers je doslovno rekao da će ti projektili „potencijalno služiti i pariranju nekim pretnjama koje mogu dolaziti od strane Moskve”. Tako je Rodžers javno priznao ono što niko od zapadnih novinara, političara i diplomata nije smeo javno da konstatuje. Višegodišnje poslušničko ćutanje o pravoj prirodi antiraketnog štita samo je potvrda da EU nema samostalnu spoljnu politiku. A od nas traže da progresivno usklađujemo našu spoljnu politiku sa politikom EU. Geometrijskom progresijom ili artimetičkom?

Kako objasniti da u velikim nemačkim i drugim evropskim listovima nikada nije bio objavljen skoro nijedan tekst koji bi doveo u sumnju američku tezu kako je „antiraketni štit u Evropi namenjen borbi protiv severnokorejskih i iranskih interkontinentalnih raketa”? Nijedan političar iz EU nije javno doveo u sumnju takva američka objašnjenja.

U Beogradu je u proteklih nekoliko godina održano nekoliko „bezbednosnih foruma”, na kojima su razna zvučna i manje zvučna imena lamentirala do beskonačnosti o raznim aspektima bezbednosti na Balkanu, ali niko, baš niko, da prozbori šta se to instalira u susednoj Rumuniji. Zabranjena tema?

Godinama su nam puna usta bezbednosti, bezbednost nam već curi iz ušiju, a na stotinak kilometara od Beograda instaliraju se rakete koje mogu da nose nuklearne bojeve glave.Černobiljska katastrofa pokazala je kako je Evropa mala.

Pre nekoliko dana fond „Konrad Adenauer”, list „Nin” i RTV Vojvodina organizovali su u Beogradu tribinu pod radnim naslovom „Đavoljev advokat”, o problemu vojne neutralnosti Srbije. Sučelili su se stavovi prema tome da li Srbija treba da uđe u NATO ili ne treba. Argumenti da treba ući u NATO išli su od toga da nam preti mađarska desnica i da nas samo NATO može sačuvati od mađarskog napada, do zaista fenomenalnog argumenta kako Srba, osim u Vojsci Srbije i u Republici Srpskoj, najviše ima uameričkoj vojsci. Valjda zato treba ući u NATO? Objašnjenje dostojno dečjeg vrtića. Tu i tamo se spominjalo kako u državu koja uđe u NATO stižu strane investicije. Neverovatno je kakvi sve amateri u Srbiji lobiraju za NATO. Pa „Koka-Kola” je uložila tri milijarde dolara u Vijetnam. Nama su stigli i „Fijat” i „Filip Moris”.

Brisel nam još nije otvorio niti jedno poglavlje u pregovorima. Nije smak sveta, otvoriće...