Deda Mraz živi u Vršcu

Vršac – Sedamdsesetdvogodišnji penzionisani štampar iz Vršca, Milutin JovanovićDeda, naročito je aktivan u decembru i januaru. Tada je izgleda i najtraženiji Vrščanin, od jutra do mraka, na zajedničkim ili porodičnim svečanostima, povodom novogodišnjih i božićnih praznika.

Najmlađi Vrščani su privilegovani, jer imaju pravog Deda Mraza, koji do njih, doduše, ne stiže uz pomoć irvasa, već dotrajalog „juga”.

U vršačkom kraju ima još Deda Mrazeva, ali je Milutin najatraktivniji i najtraženiji, valjda zato što mu nije potrebna šminka, kao ostalima: ima prirodno rumene obraze, a obrve, dugačka kosa i bujna brada bele se – kao sneg.

On je prava maskota i turistička ponuda „grada pod kulom”.

Njegova uloga traje bezmalo tri decenije, pa se ovaj Deda Mraz potpuno uživeo u svoju ulogu. Milutina već godinama poznanici oslovljavaju sa Deda, a ono Mraz se podrazumeva. Ugledavši ga još u daljini, jer je veoma vidljiv sa svojih 190 centimetara visine, najmlađi mu na ulici u zagrljaj potrče.

Vršački Deda Mraz, inače sve traženiji i u okolnim gradovima, jedinstven je još po jednoj osobini: on ima svog fotografa, Dragana, pa je i ovaj fotograf postao jedinstven, jer ima svog – Deda Mraza.

I kad novogodišnji i božićni praznici prođu, i kad Milutin Jovanović radnu garderobu zameni civilnom, omiljen je je lik. Ni tokom godine, čak i leti, bradu i brkove ne brije, već ih pažljivo neguje i priprema za sledeći susret sa najmlađima. Kaže da zbog najmlađih lakše podnosi i letnju žegu, čak i kad „prokuva”. Prepoznatljiv je dok sokovima gasi žeđ na klupi u parkovskom hladu. Deca mu prilaze, traže da ih metne na krilo, a i roditelji požele da mu i pokoju sedu istrgnu iz bujne brade – za sreću. Rastanci su tužni.

– Sećam se da su mi, pre desetak godina, roditelji izdiktirali svoju adresu i, da deca ne vide, predali dva ogromna plišana medveda, i mnogo slatkiša. Jedva sam ih pešice na četvrti sprat popeo, razmišljajući o tome koliko će se darovima mališani obradovati. Kad su mi vrata otvorili, bio sam zgranut: jedan dečak se još nije uspravio na sopstvene noge, a drugi je bio još mlađi, pa je u krevecu nešto mrmljao, ne obraćajući pažnju na okolinu, poklone i mene. Pomislih, u trenutku, da je poklon, u stvari – za roditelje, koji imaju neostvarene želje iz detinjstva – kaže vršački Deda Mraz.