Деда Мраз живи у Вршцу

Вршац – Седамдсесетдвогодишњи пензионисани штампар из Вршца, Милутин ЈовановићДеда, нарочито је активан у децембру и јануару. Тада је изгледа и најтраженији Вршчанин, од јутра до мрака, на заједничким или породичним свечаностима, поводом новогодишњих и божићних празника.

Најмлађи Вршчани су привилеговани, јер имају правог Деда Мраза, који до њих, додуше, не стиже уз помоћ ирваса, већ дотрајалог „југа”.

У вршачком крају има још Деда Мразева, али је Милутин најатрактивнији и најтраженији, ваљда зато што му није потребна шминка, као осталима: има природно румене образе, а обрве, дугачка коса и бујна брада беле се – као снег.

Он је права маскота и туристичка понуда „града под кулом”.

Његова улога траје безмало три деценије, па се овај Деда Мраз потпуно уживео у своју улогу. Милутина већ годинама познаници ословљавају са Деда, а оно Мраз се подразумева. Угледавши га још у даљини, јер је веома видљив са својих 190 центиметара висине, најмлађи му на улици у загрљај потрче.

Вршачки Деда Мраз, иначе све траженији и у околним градовима, јединствен је још по једној особини: он има свог фотографа, Драгана, па је и овај фотограф постао јединствен, јер има свог – Деда Мраза.

И кад новогодишњи и божићни празници прођу, и кад Милутин Јовановић радну гардеробу замени цивилном, омиљен је је лик. Ни током године, чак и лети, браду и бркове не брије, већ их пажљиво негује и припрема за следећи сусрет са најмлађима. Каже да због најмлађих лакше подноси и летњу жегу, чак и кад „прокува”. Препознатљив је док соковима гаси жеђ на клупи у парковском хладу. Деца му прилазе, траже да их метне на крило, а и родитељи пожеле да му и покоју седу истргну из бујне браде – за срећу. Растанци су тужни.

– Сећам се да су ми, пре десетак година, родитељи издиктирали своју адресу и, да деца не виде, предали два огромна плишана медведа, и много слаткиша. Једва сам их пешице на четврти спрат попео, размишљајући о томе колико ће се даровима малишани обрадовати. Кад су ми врата отворили, био сам згранут: један дечак се још није усправио на сопствене ноге, а други је био још млађи, па је у кревецу нешто мрмљао, не обраћајући пажњу на околину, поклоне и мене. Помислих, у тренутку, да је поклон, у ствари – за родитеље, који имају неостварене жеље из детињства – каже вршачки Деда Мраз.