Zabluda sa tradicijom

PREDLOG ZA PREVOD
Nije čest slučaj da antireligiozna rasprava nedeljama bude jedna od najprodavanijih knjiga u SAD, a Ričardu Dokinsu je upravo to uspelo delom Zabluda o Bogu (Richard Dawkins, The God Delusion, Bantam Books, 2006, 406 str.).
Dokins je zoolog po struci i jedan od najznačajnijih evolutivnih biologa današnjice. Rođen je 1941. godine. Diplomirao je i doktorirao na Oksfordu. Bio je profesor na Berkliju, a onda se vratio na Oksford, gde je profesor i danas. Svetsku slavu je stekao knjigom Sebični gen (The Selfish Gene, 1976), a za njom su usledile mnogobrojne knjige, eseji i studije. U anketi časopisa Prospekt proglašen je za jednog od trojice najuticajnijih svetskih intelektualaca (tu su još Umberto Eko i Noam Čomski).

Zabluda o Bogu nije iznenađenje. Posredi je nastavak Dokinsovog dugogodišnjeg sukoba sa svim religijama (naročito uživa da raskrinka kreacioniste). "Vera je jeftin izgovor da ljudi ne moraju da misle i procenjuju dokaze", izjavio je, kao i: "Većina ljudi, pretpostavljam, misli da vam je neophodan Bog da biste objasnili postojanje svemira i, naročito, postojanje života. Oni su u zabludi, ali naš obrazovni sistem je takav da mnogi toga nisu svesni."

U ovoj knjizi Dokins polazi od premise da je hipoteza o postojanju Boga hipoteza kao i svaka druga – dakle, podložna ispitivanju – te se religiozni ljudi ne mogu sakrivati iza rečenice: "Vi morate da poštujete moja religiozna uverenja", što u prevodu znači: "Ne smete da kažete ništa protiv". Ispitivanje autora dovodi do dve poruke. On pokušava da uveri čitaoca da su religije pogrešne, nepotrebne i opasne. Takođe, želi da ohrabri ateiste: "Ne morate da se izvinjavate zato što ste ateisti. Naprotiv, to je nešto zbog čega treba da budete ponosni, jer ateizam skoro uvek ukazuje na zdravu nezavisnost uma."

U prvom delu knjige Dokins se bavi poreklom religija, njihovim nezasluženim položajem u društvu, kao i odnosom nauke i religije.

Evolucija je, naravno, u središtu Dokinsove pažnje. On podrobno opisuje kako samo prirodno odabiranje može logično da objasni razvoj života, korak po korak. S druge strane, za "hipotezu o Bogu" ne samo što ne postoji ni jedan jedini dokaz, već neminovno dolazimo do pitanja: "Kako je stvoren Bog koji je bio sposoban da stvori čitav svemir?"

Autor, takođe, analizira "dokaze" o postojanju Boga, od Tome Akvinskog i Anselma do današnjih dana, i zaključuje da oni ne dokazuju ništa. Posebno objašnjava teizam, deizam i agnosticizam, i sve ih odbacuje.

Zbog čega se naučnik toliko bavi religijom? Zato što smatra, i to potkrepljuje primerima, da današnja društva trpe veliku štetu zbog nečeg iracionalnog i konfuznog, nepoduprtog bilo kakvim dokazom, napisanog pre više hiljada godina. "To nije bezopasna besmislica, već opasna besmislica". Religije podstiču oružane sukobe, stvaraju atmosferu licemerja i fanatizma, guše individualnost i indoktriniraju decu, čime produžavaju začarani krug. Dokins veruje da u svetu bez religija ne bi postojali ni bombaši samoubice, ni napadi jedanaestog septembra, ni krstaši, ni lov na veštice, ni progoni Jevreja kao "ubica Hrista", niti sukobi u Severnoj Irskoj, Indiji ili Palestini. Teleevangelisti ne bi ljudima prevarom uzimali novac, a talibani ne bi uništavali Budine statue. Uzrok je odlično primećen, ali zaključak je suviše optimističan. Svet bez religija bi sigurno bio lepši od postojećeg sveta, ali Dokins potcenjuje geopolitičke razloge za sukobe. Bojim se da bi jedna grupa ljudi, u nedostatku religije, pronašla drugačiji izgovor da ubija drugu grupu ljudi.

U drugom delu knjige Dokins se mahom bavi moralom, i taj je deo bolji i ujednačeniji od prvog.

Na osnovu mnogobrojnih zlokobnih citata iz Biblije, Dokins pokazuje da ta knjiga nije, i ne sme biti, osnova današnje moralnosti. Takođe, objašnjava koji su evolutivni razlozi doveli do toga da ljudska rasa razvije altruizam, i time ubedljivo odgovara na poznato pitanje: "Ako nema Boga, zašto su ljudi dobri?"

Autor čitavo poglavlje posvećuje neveseloj sudbini dece u zagrljaju religija. Pita se kako dete može biti proglašeno "hrišćanskim" ili "muslimanskim" kada deca nisu sposobna da donesu takve vrednosne sudove. "Nije li uvek zloupotreba dece kada im pripišete verovanja za koja su suviše mala da ih procene?" Da stvar bude još gora, "hrišćanstvo i islam uče decu da je slepa vera vrlina", a to je podloga za budući ekstremizam.

Kakvo je rešenje? Deci ne treba nametati nijednu ideologiju, već ih podučavati kritičkom razmišljanju i omogućiti im da jednog dana sami izaberu put kojim će ići.

Da li Dokins pruža kontratežu religiji? Da. U poslednjem poglavlju knjige on govori da utehu i inspiraciju možemo naći u nauci, umetnosti, humanizmu, u ljubavi prema ovom životu i prema prirodi. "Znanje da je ovo jedini život koji imamo čini ga dragocenim." Na osnovu naučnih saznanja predočava nam sliku svemira koja je maštovitija, čudnija i lepša nego u bilo kojoj religiji.

Posredi nije samo dobro napisana i argumentovana knjiga, već i preko potrebna knjiga u vreme kada širom sveta, a naročito u delovima Azije i delovima SAD, religiozni fundamentalizam napada zdrav razum i ljudska prava. Ovo delo bi bilo osveženje u našim knjižarama, punim drugorazredne mistike i pseudonaučnih knjiga.