Brak i dete svemu daju dodatni smisao

 Šampion Vimbldona, svetski broj 1, suprug i otac, najbolji sportista sveta, dobrotvor, ponos svoje domovine – sve to je Novak Đoković u 2014. Nešto od toga je bio i ranije, ali nikada do sada nije imao tako kompletnu godinu kao ovu koja je upravo otpala s kalendara.

Vreme neumitno prolazi ali Đokoviću samo dobro donosi. Sazreo je i kao čovek, i kao veliki as, i kao još veći patriota – kao da ne trenira tenis nego mudrost. Iako ima samo 27 godina, neverovatno je koliko je svaki njegov potez na mestu, koliko je odmeren, koliko plemenit.

I kad pobeđuje i kad gubi nije mašina. Njegova veličina možda najviše dolazi do izražaja kada izgubi. A u tim retkim trenucima nikada nije kiselog lica, nikada ne beži od protivnika, nikada ne izbegava da rivala pogleda u oči i oda maksimalno priznanje boljem od sebe u tom meču. Čojstvo je jedna od najlepših vrlina, a on ga je dobio u istom paketu s vanserijskim teniskim talentom.

U protekloj sezoni osvojio je Indijan Vels, Majami, Rim, Vimbldon, Peking, Pariz i masters u Londonu.

Kada se tome doda da je treći put u ovoj deceniji sezonu završio kao prvi reket sveta, da se oženio i postao otac, onda je jasno zašto je prošla godina izuzetna.

A o svemu po čemu će pamtiti 2014, ispričao je u novogodišnjem intervjuu za naš list.

Rekli ste da vam je ovo najbolja godina. Zašto?

Kada se osvrnem na sve što mi se dešavalo u životu, u tenisu, na privatnom planu, 2014. godina je sigurno najbolja u mom životu. Osnovao sam porodicu, postao roditelj i to su stvari koje su potpuno promenile mene lično i svemu dale drugačiji smisao. Naprosto se osećam ispunjenije i kompletnije, srećan do te mere da je to teško izraziti i opisati. Pored toga godinu sam završio kao broj jedan u svetu, osvojio sam Vimbldon, kao i nekoliko drugih velikih turnira. Mislim da je sada dovoljno samo ceniti sve te okolnosti i raditi sve da stvari nastave da se kreću u ovom pravcu.

Godinama vam izmiču samo titule na Rolan Garosu i u Sinsinatiju. Šta je to što ova dva turnira čini toliko nezgodnim za vas?

Što se Rolan Garosa tiče, tu nema mnogo tajne. Čini ga nezgodnim to što je Rafael Nadal neverovatan na ovom turniru. Mislim da ima skor 66-1 na pariskoj šljaci, uzeo je devet titula tu. Šta još da dodam? Iako se suočava sa zdravstvenim problemima, verujem da će biti spreman u narednoj godini da pruži maksimum, a samim tim ponovo će jurišati na trofej na Garosu. Biće to novi veliki izazov, ali ja ću se boriti da postanem šampion i na tom turniru. Što se Sinsinatija, odnosno Mejsona, tiče, uvek su se stvari nekako loše poklapale po mene. Nikad nisam kalkulisao, ili se čuvao za slemove. Svaki turnir igram da ga osvojim. Želeo sam da i tu budem najbolji, što bi mi značilo pred Ju-Es open, ali ne mogu baš svaki put da pobedim. Potrudiću se da u 2015. srušim tu lošu tradiciju u Ohaju.

Federer je godinu završio kao šampion Dejvis kupa i broj 2 na svetskoj listi. Da li očekujete da i u 2015. ostane u vrhu ili je njegov biološki časovnik već otkucao svoje?

Federer je jedan od najboljih tenisera svih vremena i izuzetno ga poštujem zbog svega što je postigao u karijeri. I kada je bio u krizi, više puta sam govorio da ga ne treba otpisivati. Znao sam da će se vratiti jači nego ikad. Zahvaljujući vrhunskoj tehnici, njegovom stilu igre, odnosu prema sportu, profesionalizmu, želji za pobedama i novim uspesima, on ostaje u samom teniskom vrhu. Sa druge strane, posvećen lepoj i divnoj porodici, kao i ovom sportu. To je nešto što treba ceniti, i mladi igrači bi trebalo dosta da nauče od njega. Čestitam mu na odličnoj sezoni, borbi do samog kraja za mesto broja jedan, a siguran sam da će publika i u 2015. uživati u našim neizvesnim mečevima u finalima velikih turnira.

Nadal poslednjih godina ima mnogo problema sa povredama, ali uspeva da se vrati. Šta mislite o njegovoj čeličnoj volji?

Nadal je primer vrhunskog sportiste koji živi za pobede, za nadmetanje, za borbu na terenu. Taj njegov borbeni  karakter ga je i održao u vrhu, uprkos svim problemima sa kojima se suočavao. Mnogi bi na njegovom mestu odustali, ali Rafa nije taj tip. Uvek pronalazi način kako da napreduje, kako da prevaziđe prepreke i bude bolji.

Koga vidite kao glavnog rivala u 2015?

Iskren da budem, nikada ne razmišljam ko će mi biti glavni rival. To bi mi odvuklo pažnju od igre. Okrenut sam isključivo ka sopstvenoj formi, svom nivou tenisa, jer samo tako mogu da napravim nešto. Poštujem ne samo njih trojicu, nego sve igrače koji su mi protivnici, ali ukoliko ja budem igrao onako kako mogu, i kako sam igrao u najvećem delu sezone, mislim da ću uspeti da ostvarim svoje ciljeve, bez obzira na to ko je sa druge strane mreže.

Šta vam je Boris Beker najviše doneo?

Boris je legenda tenisa, veliki šampion, bivši broj jedan. Doprineo je mnogo, posebno sa psihološkog aspekta. Početak godine nije bio lak, trebalo nam je vremena da se naviknemo na rutine i način na koji radimo, pristupamo tenisu i životu. U Rimu, a posebno na Vimbldonu, sve je kliknulo na svoje mesto. U poslednjih šest meseci sve je išlo kako smo želeli, a rezultat je prvo mesto na kraju sezone. Radujem se našoj saradnji i naredne godine.

Da li sebe jednog dana vidite u ulozi trenera nekog od ekstra igrača kao što je postao trend u vrhunskom tenisu?

Još je rano da mislim o takvim stvarima. Kada dođe vreme, razmisliću, ali sada mi to nije preterano zanimljiva ideja. Trenerski posao nije nimalo lak, posebno što se mnogi sportisti u tim godinama okrenu porodici i nadoknađuju neko vreme koje su možda propustili sa njom tokom profesionalne igračke karijere. Ni Bekeru nije jednostavno da putuje cele godine, isto je i sa Marjanom, obojica imaju život i van tenisa, i to treba razumeti. Važno je napraviti prioritete, ravnotežu i odrediti šta je u tom trenutku najvažnije.

Mnogima još nije jasno zašto Marjan Vajda više nije glavni trener. Šta je glavni razlog te promene?

Više puta smo i Marjan i ja o tome pričali u javnosti. Nema tu tajne. Marjan je celog života bio skroz posvećen tenisu, prvo kao igrač, potom kao trener. On je takav čovek da kad nešto radi, to radi sto odsto. Posle određenog vremena, poželeo je da više vremena provodi sa dve ćerke, koje takođe igraju tenis, da više učestvuje u njihovom odrastanju, da im se nađe i kao otac, i kao neko ko će ih posavetovati kada je profesionalna karijera u pitanju. Želeo je da više bude i sa suprugom. To su ljudski razlozi, i ja ih poštujem. Drago mi je što je ostao u timu, kao moj trener i čovek koji mi mnogo znači, kao neko sa kim imam jako blizak odnos. Napravili smo odličnu strategiju, dobitnu kombinaciju. Nekada Boris putuje na turnire, nekada Marjan, negde idu zajedno, i to je sistem koji funkcioniše, na zadovoljstvo svih u timu.

Da li će Vajda u budućnosti nastaviti da bude u pomoćnoj ulozi ili će se jednog dana vratiti za glavnog trenera?

Marjan ostaje pomoćni trener, a Boris glavni.

Već ste odlučili da igrate Dejvis kup protiv Hrvatske. Da li to znači da ste rešeni da u 2015. odigrate celu sezonu u ovom takmičenju i ponovo probate da osvojite Salataru?

Ukoliko sve prođe po planu, svakako da ću biti u timu tokom cele godine. Svi momci u timu su izuzetno motivisani da ponovo pokušamo da osvojimo titulu, kao 2010. godine. Znamo koliko nam je taj trofej značio, svi do jednog smo od tog momenta krenuli ka vrhu u pojedinačnim karijerama. Lepe uspomene, činjenica da smo igrali za Srbiju, za naš narod, zatim proslava titule, emocije, radost i sve dobro što nam je donelo to takmičenje, stvari su koje nas vuku da i ovog puta damo maksimum i ponovimo takav uspeh.

Postoje predlozi da se sa Hrvatima igra u Kraljevu. Da li ste za to ili smatrate da je, s obzirom na važnost meča, bolje da to bude u Areni?

Odluku će doneti selektor i tim Teniskog saveza u saglasnosti sa igračima i stručnim štabom. Arena je naša scena na kojoj smo zablistali mnogo puta, ali smatram da je vreme da pružimo i nekom drugom gradu u ovom prvom kolu Dejvis kupa priliku održavanja ovako velikog meča. Uzgred bi održavanje meča u Kraljevu doprinelo promociji tenisa u tom delu Srbije što je za opšti interes ovog sporta u našoj zemlji vrlo važno.

Ove godine ste okrenuli jednu od najvažnijih stranica u životu – osnovali ste porodicu. Koliko se vaš život promenio?

Profesionalni deo mog života se nije mnogo promenio. I dalje treniram kao i pre, posvećen sam igri, obavezama, pripremama. Dok sam na terenu potpuno sam fokusiran na tenis, na poene i pobede. Privatni deo... pa, sve je drugačije kao što je u život bilo koga ko dobije svoje prvo dete. Neverovatno je lepo, ponekad  naporno, ali smo Jelena i ja bili spremni na ovaj korak i dobro smo se pripremili i organizovali. Trudim se koliko mogu da pomognem Jeleni i podelim obaveze sa njom – ustajanje u toku noći, menjanje pelena, nošenje bebe, šetnje. Rekao bih, kao i mnogi drugi očevi... Moja supruga mi je velika podrška, ljubav, sreća. Sad, kad nas je troje, sve je dobilo dodatni smisao.

Većina mladih očeva odmah mašta kojim će se sportom njegov sin jednog dana baviti. Da li već vidite Stefana sa reketom ili nekim drugim sportskim rekvizitom?

To me često pitaju, valjda svi misle da je normalno da dete sportiste krene stopama roditelja. Pre svega Stefan je premali da uopšte o tome mislim. Sigurno je da mu neću nametati svoje želje kao što ni meni ni Jeleni roditelji nisu nametali svoje. Stefan će sam izabrati šta je to što voli, čime će se igrati, šta će ga zanimati. Naravno da su moja uverenja da deca moraju rekreativno da se bave sportom i to propagiramo kroz fondaciju. Sport je najbolji način da deca ispune svoje vreme, da se druže, razviju veštine, steknu timski duh, toleranciju. Ali jedno je hobi, a drugi forsiranje dece da moraju da se profesionalno ka nečemu usmere.  Pratićemo njegove sklonosti i talente, i bićemo tu da radi stvari koje ume i voli.

Koji su vaši glavni teniski ciljevi u 2015?

Da osvojim Rolan Garos i da ostanem cele sezone na prvom mestu na ATP listi. Uz to, da ostanem zdrav, da me zaobiđu povrede, i da zadržim kontinuitet u formi što je duže moguće. Vrlo skromno, zar ne? (smeh)

Niko nije osvojio Australijski open pet puta još od amaterskog doba šezdesetih godina. Koliki je motiv za vas da postanete prvi i zašto vam Arena „Rod Lejver”  toliko odgovara da ste jedan od najuspešnijih tenisera svih vremena na njoj?

Volim taj teren, Melburn park je sjajan kompleks. Ljudi koji dolaze na mečeve vole tenis, cene to što radimo i odlično poznaju ovaj sport. Kada sve spojite u jednu celinu, uz činjenicu da je sezona tek počela i da je to prvi veći događaj, da su svi motivisani da pruže maksimum, to su dovoljni razlozi zašto igram toliko dobro. Osim toga svi se dobro osećamo, orni smo i odmorni. Broj titula koje ste pomenuli je dodatna motivacija za mene, iako ih imam sasvim dovoljno, bez obzira na to koji turnir je u pitanju. Trudim se da iz dana u dan napredujem, da pomerim svoje granice, da budem bolji, da osvojim još pehara. Nikad ne uzimam ništa zdravo za gotovo, imam veliku pomoć ljudi iz mog tima i inspirisani smo da pravimo najbolje moguće rezultate.

Šta biste poželeli Srbiji, svojoj porodici i sebi u 2015. godini?

Svom narodu, svojoj porodici i sebi želim istu stvar – to je da budemo zdravi, da nas prati sreća, da nas ljubav pokreće i ispunjava. Da u sebi i drugima potražimo i istaknemo pozitivne i dobre osobine. Voleo bih da Srbija konačno krene napred. Ali, bolje stvari nam neće niko doneti sa strane. Moramo sami za to da se potrudimo, da se borimo jače nego ikad, da pronađemo onu unutrašnju snagu i da svako od nas uradi ono najbolje što može. Potrebno je da budemo vredni, da radimo, da verujemo. Da budemo svoji. Da prepoznajemo lepe stvari u našem društvu i ističemo ih što češće. Tih pozitivnih primera ima mnogo, samo što o njima ne govorimo toliko. Stalno se govori o negativnim momentima i oni potiskuju sve dobro. To mora da se promeni. Nadam se i da hoće.

----------------------------------

ĐOKOVIĆ U 2014.

61 pobeda

8 poraza

7 titula

14.250.527 dolara zaradio  

428 asova

105 duplih grešaka

----------------------------------

Samprasov servis, Agasijev bekhend, Bekerov volej...

Kada biste pravili fotorobota idealnog tenisera, čije biste osobine uzeli, bilo iz današnjeg tenisa, bilo iz prošlih vremena. Recimo: prvi servis, drugi servis, forhend, bekhend, volej, smeč, drop šot, kretanje, psihološka snaga…

Pit Sampras prvi servis. Džon Izner drugi servis. Rafael Nadal forhend. Andre Agasi bekhend. Boris Beker volej. Pit Sampras smeč. Džon Mekinro drop šot. Federer kretanje. Džimi Konors mentalna snaga.