Može li nam ove godine biti bolje

Tragači za odgovorom na pitanje svih pitanja – kada će nam biti bolje, tvrde da je od svih procena premijera Aleksandra Vučića „kada bi, konačno, moglo da počne da nam svanjava”, najrealnija ona iz njegovog ekspozea 27. aprila 2014. Vučić je tada rekao: „Našim građanima ću da poručim ono što je apsolutno najvažnije. Sve što budemo radili neće biti lako. Sve teške i bolne mere koje budemo preduzimali izdržaćemo u naredne tri godine i već od kraja 2016. građani će imati zdraviju ekonomiju, više plate, zaustavljanje rasta javnog duga i niži fiskalni deficit.”

Posle toga je i laicima postalo jasno – da bi nam bilo bolje, mora neko vreme da nam bude gore.

Ekonomisti su jednodušni u oceni da su pred nama najmanje dve godine „stezanja kaiša”, a privredni rast, makar simboličan, zavisi od toga kada će početi znatniji rast investicija. U 2014. je sasvim izvestan pad BDP, odnosno vrednosti svega stvorenog u toj godini u odnosu na prethodnu, od dva odsto. Po računu autora mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi”, ovogodišnji bilans srpske privrede može biti i gori, a sa padom učinka naše ekonomije – najmanje 0,8 odsto, računaju i u 2015. Autori „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), kažu da su oni realniji – tvrde da u 2015. može biti za neku desetinku procenta i gore. Ove godine se očekuje okončanje privatizacije, a sa njom i zatvaranje preduzeća, dok je pokretanje proizvodnje neizvesno. Nije izvesno ni kako će se rešiti problemi u prezaduženim velikim privatnim preduzećima, kao što su „Farmakom”, „Interkomerc” i „Beohemija”, dok bi skroman rast u 2016. godini do jedan odsto predstavljao relativan uspeh.

Vučić od jeseni veruje da, kada je reč o učinku srpske ekonomije u 2015, MMF i domaći skeptici neće biti u pravu.  Srbija će i u 2015. ostvariti privredni rast. Biće to, kako je izjavio, veliko iznenađenje u prvoj godini fiskalne konsolidacije. Doneće ga, ubeđen je, rad punim kapacitetom privatizovane smederevske Železare, Topionica u Boru, FAP, Petrohemija, Azotara, Metanolsko-sirćetni kompleks... Ako ove firme počnu da pune budžet umesto što ga prazne, štednja na platama i penzijama ne mora da traje tri godine – rekao je Vučić poslanicima u parlamentu u raspravi o budžetu.

– Pad BDP od 0,8 odsto u 2015. godini je posledica pada investicija u ovoj godini i preduzetih mera fiskalne stabilizacije, koje smanjuju potrošnju za 1,5 odsto – procenjuje Stojan Stamenković, koordinat istraživačkog projekta Ekonomskog instituta „Makroekonomske analize i trendovi”. – U 2015. počinje investicioni ciklus, što je pretpostavka za privredni rast u narednim godinama. Ali zbog ograničenih sredstava i vremena, u 2015. se računa sa skromnom stopom realnog rasta investicija od četiri odsto.

Posle posete kineskog premijera sa mnogobrojnom delegacijom privrednika Beogradu i potpisanih sporazuma, neki od poslovično-skeptičnih analitičara naše nevesele ekonomske zbilje ugledaše „žišku” na kraju tunela. Najavljena ulaganja u infrastrukturu – obnova pruge Beograd–Budimpešta, izgradnja novog bloka u Termoelektrani „Kostolac B” i proširenje rudnika, kao i 18 pisama kineskih firmi, kojima potvrđuju Agenciji za privatizaciju da su zainteresovane da kupe 11 srpskih preduzeća i tri banje, početak investicionog ciklusa su učinili mnogo izvesnijim. Investicije bi mogle da budu mnogo obimnije i dogodile bi se ranije nego što se očekivalo, donoseći radna mesta i veći standard.

– U tom slučaju bi očekivani pad BDP u 2015. mogao biti manji od 0,8 odsto, a ambiciozno projektovan rast u 2016. i 2017. veći od 1,5, odnosno 2,5 odsto – izjavio je za naš list Stamenković. – Pogotovu ako bi se pokrenula smederevska Železara i četiri fabrike hemijskog kompleksa, a „Fijat” proizvodio više nego u 2014. godini.

Miladin Kovačević, saradnik MAT-a, takođe smatra da Vučić kraj 2015. može da dočeka „kao najbolji ekonomista među pravnicima” ako u Železari što pre prorade obe peći punim kapacitetom. U tom slučaju bi srpska čeličana mogla da doprinese vrednosti BDP sa oko 1,5 procentnih poena. Pa još ako prorade fabrike hemijskog kompleksa i FAP, a „Fijat” vrati uzlaznu liniju svoje proizvodnje... Međutim, kupovinom 11 fabrika kineske firme ne mogu da preokrenu negativni trend iz ove godine, smatra on, jer početku proizvodnje i plasmana posle okončanja procedure mora da usledi obnova tih fabrika.

Analizu ekonomske perspektive Srbije u periodu 2015–2017. autori „Kvartalnog monitora” završavaju ocenom da njenoj privredi predstoji dugogodišnja (možda i duboka) recesija ili višegodišnje bolno „lečenje”. Prve nešto opipljivije rezultate privreda i stanovništvo bi videli tek kroz nekoliko godina.