Може ли нам ове године бити боље

Tрагачи за одговором на питање свих питања – када ће нам бити боље, тврде да је од свих процена премијера Александра Вучића „када би, коначно, могло да почне да нам свањава”, најреалнија она из његовог експозеа 27. априла 2014. Вучић је тада рекао: „Нашим грађанима ћу да поручим оно што је апсолутно најважније. Све што будемо радили неће бити лако. Све тешке и болне мере које будемо предузимали издржаћемо у наредне три године и већ од краја 2016. грађани ће имати здравију економију, више плате, заустављање раста јавног дуга и нижи фискални дефицит.”

После тога је и лаицима постало јасно – да би нам било боље, мора неко време да нам буде горе.

Економисти су једнодушни у оцени да су пред нама најмање две године „стезања каиша”, а привредни раст, макар симболичан, зависи од тога када ће почети знатнији раст инвестиција. У 2014. је сасвим известан пад БДП, односно вредности свега створеног у тој години у односу на претходну, од два одсто. По рачуну аутора месечника „Макроекономске анализе и трендови”, овогодишњи биланс српске привреде може бити и гори, а са падом учинка наше економије – најмање 0,8 одсто, рачунају и у 2015. Аутори „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН), кажу да су они реалнији – тврде да у 2015. може бити за неку десетинку процента и горе. Ове године се очекује окончање приватизације, а са њом и затварање предузећа, док је покретање производње неизвесно. Није извесно ни како ће се решити проблеми у презадуженим великим приватним предузећима, као што су „Фармаком”, „Интеркомерц” и „Беохемија”, док би скроман раст у 2016. години до један одсто представљао релативан успех.

Вучић од јесени верује да, када је реч о учинку српске економије у 2015, ММФ и домаћи скептици неће бити у праву.  Србија ће и у 2015. остварити привредни раст. Биће то, како је изјавио, велико изненађење у првој години фискалне консолидације. Донеће га, убеђен је, рад пуним капацитетом приватизоване смедеревске Железаре, Топионица у Бору, ФАП, Петрохемија, Азотара, Метанолско-сирћетни комплекс... Ако ове фирме почну да пуне буџет уместо што га празне, штедња на платама и пензијама не мора да траје три године – рекао је Вучић посланицима у парламенту у расправи о буџету.

– Пад БДП од 0,8 одсто у 2015. години је последица пада инвестиција у овој години и предузетих мера фискалне стабилизације, које смањују потрошњу за 1,5 одсто – процењује Стојан Стаменковић, координат истраживачког пројекта Економског института „Макроекономске анализе и трендови”. – У 2015. почиње инвестициони циклус, што је претпоставка за привредни раст у наредним годинама. Али због ограничених средстава и времена, у 2015. се рачуна са скромном стопом реалног раста инвестиција од четири одсто.

После посете кинеског премијера са многобројном делегацијом привредника Београду и потписаних споразума, неки од пословично-скептичних аналитичара наше невеселе економске збиље угледаше „жишку” на крају тунела. Најављена улагања у инфраструктуру – обнова пруге Београд–Будимпешта, изградња новог блока у Термоелектрани „Костолац Б” и проширење рудника, као и 18 писама кинеских фирми, којима потврђују Агенцији за приватизацију да су заинтересоване да купе 11 српских предузећа и три бање, почетак инвестиционог циклуса су учинили много извеснијим. Инвестиције би могле да буду много обимније и догодиле би се раније него што се очекивало, доносећи радна места и већи стандард.

– У том случају би очекивани пад БДП у 2015. могао бити мањи од 0,8 одсто, а амбициозно пројектован раст у 2016. и 2017. већи од 1,5, односно 2,5 одсто – изјавио је за наш лист Стаменковић. – Поготову ако би се покренула смедеревска Железара и четири фабрике хемијског комплекса, а „Фијат” производио више него у 2014. години.

Миладин Ковачевић, сарадник МАТ-а, такође сматра да Вучић крај 2015. може да дочека „као најбољи економиста међу правницима” ако у Железари што пре прораде обе пећи пуним капацитетом. У том случају би српска челичана могла да допринесе вредности БДП са око 1,5 процентних поена. Па још ако прораде фабрике хемијског комплекса и ФАП, а „Фијат” врати узлазну линију своје производње... Међутим, куповином 11 фабрика кинеске фирме не могу да преокрену негативни тренд из ове године, сматра он, јер почетку производње и пласмана после окончања процедуре мора да уследи обнова тих фабрика.

Анализу економске перспективе Србије у периоду 2015–2017. аутори „Кварталног монитора” завршавају оценом да њеној привреди предстоји дугогодишња (можда и дубока) рецесија или вишегодишње болно „лечење”. Прве нешто опипљивије резултате привреда и становништво би видели тек кроз неколико година.