I Tompson i EU

Ne samo što će ostati upamćena kao prva žena koja je postala šef hrvatske države, nego je Kolinda Grabar Kitarović predsednica koja na tu funkciju dolazi s najtešnjom razlikom u odnosu na protivkandidata i zahvaljujući najmanjem broju osvojenih glasova u poređenju sa svojim prethodnicima – Franjom Tuđmanom, Stjepanom Mesićem i Ivom Josipovićem. Osvojivši 1,1 milion glasova – samo 32.500 više od Josipovića, kandidatkinja Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) ne samo da je skinula sa vlasti socijaldemokratskog predsednika već je uspela svojoj stranci, koja je u opoziciji, dati vetar u leđa pred ovogodišnje parlamentarne izbore.

Međutim, prema rečima analitičara i nagrađivanog istraživačkog novinara riječkog „Novog lista” Danka Radaljca, za ovaj Josipovićev poraz zaslužni su i sam dosadašnji predsednik, ali i premijer Zoran Milanović.

„Josipović je svojom politikom nezameranja nikome, koja je neretko uključivala i verbalno koketiranje s desnicom, od sebe svakako udaljio čvrstu levicu. Milanović je pak svojom socijalnom neinteligencijom i nerazumevanjem stvarnih problema običnih ljudi udaljio i onaj srednji građanski sloj levog centra, koji u Hrvatskoj kao i u većem delu Evrope grca u ekonomskim problemima. Stoga se i dogodilo da je kandidat levice jedva pobedio po broju glasova u Zagrebu, koji se na ovakvim izborima uverljivo opredeljivao za levicu još od vremena Franje Tuđmana”, ukazuje za „Politiku” Radaljac. „Ironično je da je na prošlim izborima, kada se borio protiv aktuelnog gradonačelnika Zagreba Milana Bandića, Josipović u hrvatskom glavnom gradu osvojio više glasova nego prošle nedelje.”

Na pitanje da li je ova pobeda i dokaz da je HDZ-u u potpunosti oproštena sva Sanaderova ostavština, Radaljac kaže da bi bilo preteško tako nešto tvrditi.

„Pobeda je pre svega zasnovana na nekom spletu dobre terenske operative HDZ-a za ove izbore, na što se nakačio slab ekonomski rezultat aktuelne vlade i nedorečen, da ne kažem dosadan, medijski nastup Ive Josipovića u toku mandata. Ovu pobedu definitivno treba gledati kao uvod u parlamentarne izbore krajem ove godine, koji su Tomislavu Karamarku, idejnom tvorcu projekta predsednice, svakako važniji od ovih”, kaže Radaljac i dodaje da će, novinarski gledajući, biti izuzetno zanimljivo pratiti kohabitaciju predsednice i premijera. „Tu bi moglo biti i niskih političkih udaraca. Odnos predsednice i premijera najbolje će se videti na tajnim službama, kojima suupravljaju. Milanović nikad nije bio previše zainteresovan tim segmentom vlasti, a Karamarku je to totalni fetiš, pri čemu nije ’u ljubavi’ s trenutnim direktorom SOA (Sigurnosno-obaveštajna agencija).”

U predizbornoj kampanji HDZ i njegova kandidatkinja svoju retoriku maksimalno su radikalizovali i podesničarili tako da su dobili i javnu podršku popularnog hrvatskog ultradesničarskog muzičara Marka Perkovića Tompsona, čiji su stihovi pesama često puni ustaških, antisrpskih i antisemitskih motiva u kojim se veliča Ante Pavelić.

„Pošaljimo u zaborav te ostatke jugokomunizma i završimo ono što smo započeli devedesetih. Dajmo glas gospođi Kolindi GrabarKitarović, odijelimo žito od kukolja i počnimo ostvarivati naše snove”, napisao je u javnoj podršci Tompson, za kojeg se u istrazi protiv bivšeg premijera Ive Sanadera tvrdilo da mu je HDZ u kampanjama plaćao više od pola miliona evra samo da ne nastupa ni za jednu političku stranku.

Na pitanje da li bi se sada politika Grabar Kitarović i HDZ-a mogli opisati „I Tompson i EU”, Radaljac samo kaže da je Grabar Kitarovićeva svakako „radikalizovala svoj dosadašnji stav, s obzirom na to da su nju uvek doživljavali ’progresivnijim’ i ’evropejskijim’ delom HDZ-a”.

„Mislim da od nje same, ali i od zamisli Tomislava Karamarka i Milijana Brkića, zavisi na koju će stranu sada otići svojom retorikom. No, mora se reći kako je, logički gledajući, radikalnija retorika bila i očekivana. Loši rezultati ove vlade gotovo da su garantovali glasove desnog centra. Čvršće desnim pristupom u kampanji stoga su se najverovatnije hteli pridobiti i oni krajnje desno orijentisani birači, za koje je u prvom krugu i Milan Kujundžić bio primamljiv kandidat”, kaže Radaljac. „Ipak, evrointegracije toliko su važne Hrvatskoj da mislim da će se sada retorika ublažavati, što se i u nastupnom govoru buduće predsednice dalo naslutiti. Čak je zaustavila i zviždanje svom oponentu u vlastitom štabu.”

Iako je iz Srbije delovalo da je u predizbornoj kampanji bilo važno da kandidat zastupa tvrđi stav prema Srbiji kako slučajno ne bi izgubio koji glas, Radaljac kaže da niko od kandidata zapravo nije imao preterano agresivan nastup prema Srbiji.

„U principu se najviše izbegavalo da se spominju ti odnosi, a čak i ćirilica u Vukovaru – za koju su možda neki mislili da će biti pitanje koje će u kampanji HDZ forsirati – skoro da nije niti spominjana. O pravim razlozima za ovo trebalo bi pitati vođe kampanja, ali ako bi trebalo da nagađam, mislim da političari nisu hteli da se zamere najmoćnijim privrednicima, koji su izuzetno aktivni na srpskom tržištu”, kaže novinar „Novog lista” i dodaje da, koliko god to možda bizarno zvučalo, Srbiji bi više odgovaralo da HDZ bude na vlasti kad se odlučuje o prijemu u EU. „Hrvatska politička praksa do sada je pokazala da kad je na vlasti stranka desnice ona u spoljnoj politici često mora raditi ’levičarske’ ustupke međunarodnoj zajednici, poput hapšenja generala, a stranka levice mora odlukama raditi ustupke desničarskom biračkom telu. Stoga bi veći problem Srbiji mogla predstavljati levičarska vlada (u Zagrebu).”

-----------------------------------------------------------

Nestali u ratu

Što se tiče otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, prema rečima Danka Radaljca, pretpostavka je da bi s hrvatske strane najspominjaniji mogao biti problem nestalih u ratu, koji još nisu pronađeni, a za koje se smatra da Srbija ima podatke o njima u arhivama. „Ostala pitanja, poput granica ili sličnih stvari, mislim da neće imati težinu, recimo, Piranskog zaliva (koji je obeležio spor Slovenije i Hrvatske u toku hrvatskog puta ka EU).”