Od Marka je ostanulo Mari

Banjaluka – Sedma je godina kako su Mile, Ilija, Stevan, Petar, Milan i Luka krenuli put Donjeg livanjskog polja kako bi dedovini vratili život. Danju bi se skrivali po šumama, a tokom noći silazili u sela i čistili rodna zgarišta pripremajući ih za povratak i život bar malo dostojan čoveka. A život, i te kako dostojan čoveka, ulepšali su im njihov Marko i njegova supruga Mara.

Marko je zapravo bio Mark Daniel Ležer, narednik kanadskog bataljona Sfora koji je, prvog dana kada je video srpske povratnike, sa puškama na gotovs priveo Luku i njegove prijatelje koji su se vratili u zavičaj.

– Mislio je da smo mi, u najmanju ruku teroristi. Ali kada smo se predstavili, sve je krenulo drugim tokom. Mark nas od toga dana više nije napuštao. Svaki dan je navraćao. Saosećao je sa našim patnjama, doneo nam je krevete i šporete, dao nam je i tranzistor na solarnu energiju... Zbližili smo se do te mere da je Mark sa nama i ruševine raščišćavao. Posebno je bio radostan kada smo se konačno uselili u razrušene kuće – priča Luka Davidović.

Kad god bi išao na odsustvo kući u Kanadu pričao bi svojoj porodici, prijateljima i svima koje je sretao, kako u Bosni, pored druga dva naroda, pate i teško žive i Srbi.

– Pričao bi im i o neprijatnostima na koje nailazimo. A oni? Nisu mu verovali pošto su tamo u Kanadi, o Srbima čuli sve najgore. Za mnoge od njih bili smo samo zločinci i ubice. Mark ih je razuveravao i u tome uspeo – nastavlja Luka.

A onda – tragedija. Posle dvogodišnje misije u Bosni, Mark odlazi u Avganistan. Tamo gine. Raketa, ispaljena iz američkog aviona, greškom je pogodila transporter u kome su bili Mark i njegovi vojnici.

– Kada smo čuli za to, uputili smo telegram saučešća njegovoj supruzi Marlej. Za nas je ona bila Mara. Malo kasnije ona u Kanadi osniva fondaciju koja počinje da prikuplja novac namenjen srpskim povratnicima u Donje livanjsko polje – priča Petar Vujanović jedan od šestorice prvih srpskih povratnika u ovaj kraj.

Od tada je sredstvima fonda koji nosi Markovo ime, u Vrbici, jednom od devet srpskih sela Podinarja, finansirana izgradnja i obnova mesne škole i ambulante. Pošto dece srpskih povratnika nema, školska zgrada postala je parohijski dom.

– Marlej potom obnavlja i tri puta rušenu crkvu Svete trojice, izgrađenu potkraj 19. veka. Tokom poslednje posete Podinarju, obećala je da će kupiti i zvona za crkvu. Doći će opet među nas – opet će Luka.

Ljubav Ležerovih i srpskih povratnika u Donje livanjsko polje nikako se ne gasi. Elektronska pošta i kontakti putem kanadske ambasade u Sarajevu, to potvrđuju. Mark i Marlej odnosno Marko i Mara deo su svakodnevice srpskih povratnika i nezaobilazna tema o humanim ljudima.

– Bio je sa pokojnim Markom i neki narednik Pol. Kad god bi došao kod mene uvek bi se zagledao u ikonu svetog Jovana koja je stajala na zidu. Kada sam ga pitao zašto ga to toliko interesuje rekao je da mu je deda u Kanadu davno došao iz Gornjeg Milanovca. Radio je kao rudar u Kanadi i, kaže Pol, slavio Jovanjdan – radosno će na kraju Luka Davidović.

Danas u Bojmutni, Vrbici, Bogdešima, Čelebiću, Čaprazlijama, Provu, Sajkovićima, Gubinu i Radanovcima, selima Donjeg livanjskog polja, ima oko 350 Srba, od oko hiljadu i po koliko ih je bilo pre rata.