Fiskalno davljenje Grčke

Više od 2,2 miliona birača u Grčkoj poklonilo je u nedelju poverenjelevičarskoj koaliciji Siriza, čiji je izborni program utemeljen napromeni finansijskih ugovora Atine i međunarodnih kreditora.

Grčka nije nemački protektorat. Tim rečima su simpatizeri desničarskepartije Nezavisni Grci (Anel) oktobra 2012. dočekalinemačkukancelarku Angelu Merkel tokom napete posete Atini. U sedmici pre izbora, Panos Kamenos, lider Anela, poručio je svojim biračima da Evropu predvode „nemački neonacisti”.

U međuvremenu, desničarski Anel ulazi sa Sirizom u vladu zemlje u kojoj svaka treća osoba mlađa od 30 godina nema posao. Na severozapadu Grčke čak 70 odsto mladih.

Uzimajući u obzir rezultat svih stranaka koje su se u programimazalagale za preispitivanje strogih mera štednje nametnutih Grcima, više od polovine grčkog biračkog tela veruje da Evropa mora dapromeni pravila dužničke igre sa Atinom.

Evropski zagovornici strogog antikriznog budžetskogprograma reformi ovih dana očekuju nastavak pregovora sa novom koalicionom vladom u Atini o basnoslovnom sanacijskom programu za Grčku koji ističe krajem februara. Prema prvim najavama, koje sa velikom pažnjom prate i berze i ostatak EU, pregovori o produžetku reformi po diktatu MMF-a, ECB i Evropske komisije sa zvaničnicima nove vlasti u Atini neće ići lako.

Evropa je nad urušenim članicama evrozone primenjivala „fiskalno davljenje i sada je došlo vreme da se okonča humanitarna kriza” koja je iz toga proizašla u Grčkoj, smatra Janis Varufakis, novi grčki ministar finansija, inače do juče profesor ekonomije na univerzitetu u Ostinu u Teksasu.

„Grčka neće tražiti od Evrogrupe rešenje koje će biti dobro za grčke poreske obveznike, a štetno za irske, slovačke, nemačke, francuske i italijanske”, najavio je Varufakis.

Kakav kompromis Grčka i „trojka” kreditora mogu da postignu ako, na primer, uticajni švedski diplomata Karl Bilt veruje upravo u suprotne namere Atine.

„Siriza je pobedila na izborima obećavajući poreskim obveznicima da će im ostale članice evrozone odsad davati još više para. To jeprilično drsko”, izjavio je Bilt.

Zvanični Brisel, ECB i lideri germanskog krila evrozone za sada ne pokazuju znake zainteresovanosti da Grčku (ponovo) oslobode obaveze da vrati sav novac koji su joj pozajmili kreditori. Odsustvo volje da uvaže promenu raspoloženja – ne stranaka koje se bore za političku moć, već miliona ljudi nad kojima se godinama sprovode brutalne antikrizne mere – mogao bi EU da košta budućnosti u njenom današnjem obliku, upozorio je Benoa Kure, član izvršnog odbora Evropske centralne banke, na nedavnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

„Anemični privredni rast i ukopana nezaposlenost, gde ljudi masovno napuštaju tržište rada, slabe političke temelje evropskog projekta. Politički temelji EU su danas oslabljeni. To ne može da potraje dugo”, upozorio je Kure, koji pri tom nije precizirao koliko bi to „dugo” moglo još da potraje.

Inače, u Grčkoj ove sedmice nije pobedila samo jedna levičarska stranka, već mišljenje miliona osiromašenih ljudi. Sličan naboj nezadovoljstva dele u Španiji, Francuskoj, Italiji, Irskoj na desetine miliona ljudi. Neki drugi milioni ljudi u severnijem krilu EU sve više ustaju protiv solidarnosti sa milionima južnjaka.

Brisel, ako je verovati gospodinu Kureu, ima još neko vreme da uvaži očigledne signale milionskog birališta i eventualno osnaži poljuljanu zajednicu.