Фискално дављење Грчке

Више од 2,2 милиона бирача у Грчкој поклонило је у недељу поверењелевичарској коалицији Сириза, чији је изборни програм утемељен напромени финансијских уговора Атине и међународних кредитора.

Грчка није немачки протекторат. Тим речима су симпатизери десничарскепартије Независни Грци (Анел) октобра 2012. дочекалинемачкуканцеларку Ангелу Меркел током напете посете Атини. У седмици пре избора, Панос Каменос, лидер Анела, поручио је својим бирачима да Европу предводе „немачки неонацисти”.

У међувремену, десничарски Анел улази са Сиризом у владу земље у којој свака трећа особа млађа од 30 година нема посао. На северозападу Грчке чак 70 одсто младих.

Узимајући у обзир резултат свих странака које су се у програмимазалагале за преиспитивање строгих мера штедње наметнутих Грцима, више од половине грчког бирачког тела верује да Европа мора дапромени правила дужничке игре са Атином.

Европски заговорници строгог антикризног буџетскогпрограма реформи ових дана очекују наставак преговора са новом коалиционом владом у Атини о баснословном санацијском програму за Грчку који истиче крајем фебруара. Према првим најавама, које са великом пажњом прате и берзе и остатак ЕУ, преговори о продужетку реформи по диктату ММФ-а, ЕЦБ и Европске комисије са званичницима нове власти у Атини неће ићи лако.

Европа је над урушеним чланицама еврозоне примењивала „фискално дављење и сада је дошло време да се оконча хуманитарна криза” која је из тога произашла у Грчкој, сматра Јанис Варуфакис, нови грчки министар финансија, иначе до јуче професор економије на универзитету у Остину у Тексасу.

„Грчка неће тражити од Еврогрупе решење које ће бити добро за грчке пореске обвезнике, а штетно за ирске, словачке, немачке, француске и италијанске”, најавио је Варуфакис.

Какав компромис Грчка и „тројка” кредитора могу да постигну ако, на пример, утицајни шведски дипломата Карл Билт верује управо у супротне намере Атине.

„Сириза је победила на изборима обећавајући пореским обвезницима да ће им остале чланице еврозоне одсад давати још више пара. То јеприлично дрско”, изјавио је Билт.

Званични Брисел, ЕЦБ и лидери германског крила еврозоне за сада не показују знаке заинтересованости да Грчку (поново) ослободе обавезе да врати сав новац који су јој позајмили кредитори. Одсуство воље да уваже промену расположења – не странака које се боре за политичку моћ, већ милиона људи над којима се годинама спроводе бруталне антикризне мере – могао би ЕУ да кошта будућности у њеном данашњем облику, упозорио је Беноа Куре, члан извршног одбора Европске централне банке, на недавном Светском економском форуму у Давосу.

„Анемични привредни раст и укопана незапосленост, где људи масовно напуштају тржиште рада, слабе политичке темеље европског пројекта. Политички темељи ЕУ су данас ослабљени. То не може да потраје дуго”, упозорио је Куре, који при том није прецизирао колико би то „дуго” могло још да потраје.

Иначе, у Грчкој ове седмице није победила само једна левичарска странка, већ мишљење милиона осиромашених људи. Сличан набој незадовољства деле у Шпанији, Француској, Италији, Ирској на десетине милиона људи. Неки други милиони људи у севернијем крилу ЕУ све више устају против солидарности са милионима јужњака.

Брисел, ако је веровати господину Куреу, има још неко време да уважи очигледне сигнале милионског биралишта и евентуално оснажи пољуљану заједницу.