Grčko zbogom kapitalizmu?

Uz „Bela čao”, revolucionarnu pesmu italijanskih partizana, u nedelju uveče proslavljala se ubedljiva pobeda levičarske partije Siriza na grčkim izborima. Aleksis Cipras, lider Sirize i novi premijer Grčke, u svom pobedničkom govoru oprostio se, jednim odvažnim „zbogom”, od dosadašnjih katastrofalnih mera štednje, i od politike EU i MMF-a koji su od Grčke napravili novu „dužničku koloniju”.

Siriza je, u periodu ekonomske i društvene krize, dobila masovnu podršku birača pre svega zbog obećanja da će raskrstiti sa politikom štednje koja je desetkovala radna mesta i drastično pogoršala životni standard stanovništva („pet godina ponižavanja i bola”, po rečima Ciprasa). Još 2012. postala je vodeća opoziciona politička partija u zemlji, a već na izborima za Evropski parlament u maju 2014. osvojila je najveći broj glasova.

Na ovim izborima Sirizi nedostaju samo dva poslanička mesta kako bi osigurala apsolutnu većinu u parlamentu (njenih je 149, od ukupno 300). Međutim, pri biranju budućeg koalicionog partnera radi formiranja vlade, na videlo su izašla neka od unutrašnjih partijskih trvenja. Deo članova Sirize zahtevao je da koalicioni partner bude KKE (Komunistička partija Grčke), kako bi Grčka dobila „levičarsku, radničku vladu” i sprovela „radikalni socijalistički program”. Iako Siriza delimično potiče od frakcije koja je bila u sklopu KKE, među njima trenutno nema saradnje. KKE smatra Sirizu „reformističkom” partijom koja teži „dogovoru sa kapitalizmom”, umesto revolucionarnom menjanju sistema. Zbog tih nesuglasica, Siriza je formirala vladu sa Nezavisnim Grcima, desničarskom partijom koja se, takođe, protivi spornim merama štednje.

Premda je zadobila poverenje većine, Siriza ima veoma mali manevarski prostor. Najveći problem s kojim će se suočiti na vlasti jeste nesumnjivo nastavak pritiska „čuvene trojke” – MMF-a, Evropske unije i Evropske centralne banke. Uprkos tome što se grčki narod opredelio protiv mera štednje, neće biti otpisa dugova, poručuju svi, od Angele Merkel do predsednice MMF-a Kristin Lagard, potpuno ignorišući Ciprasova česta podsećanja na Konferenciju u Londonu 1953, kada je Zapadnoj Nemačkoj otpisana glavnica duga, što joj je na prvom mestu uopšte i omogućilo ekonomski oporavak posle Drugog svetskog rata. Ipak, Cipras i dalje najavljuje da će svoju politiku zasnovati na čvršćim pregovorima sa međunarodnim kreditorima, a rezultati izbora bi zaista mogli dovesti do veće fleksibilnosti u merama štednje. Siriza će svakako raditi na ublažavanju teških društvenih posledica dosadašnjih mera štednje, kako bi ostvarila bar deo obećanja koja su je dovela na vlast.

Do sada je teško bilo proceniti šta lideri Sirize zaista planiraju da urade kad se domognu vlasti i do koje mere ublažavaju svoju retoriku kako bi bili prihvatljiviji biračima koji su protiv izlaska iz EU. Cipras je više puta ponavljao kako želi da spase EU od Angele Merkel, a njegov savetnik za ekonomska pitanja Janis Varufakis kako je u trenutnoj istorijskoj situaciji potrebno stabilizovati i spasti kapitalizam ne bi li se anulirala fašistička pretnja i sprečili društveni haos i izbijanje rata. Ovakve stavove kritikovali su mnogi drugi levičari; Siriza je optuživana da  želi da postane vlast prihvatljiva za Evropsku uniju, dok su ih članovi KKE optuživali da upravo EU i stoji iza njih.

Kakogod, za ishod ovih izbora zaslužno je pre svega većinski levičarsko opredeljenje grčkog naroda, kaljeno još u doba građanskog rata, vojne hunte i gerilskih otpora. Ukoliko grčki narod nastavi sa daljom mobilizacijom, protestima, okupacijama fabrika i aktivnom borbom za svoja prava, insistirajući da se očuvaju mere socijalne zaštite, levičarska vlada imaće pred sobom najpouzdaniji putokaz, bez nedoumica u kom pravcu da dela: tada će kapitalističkoj diktaturi zaista moći da kaže to poslednje, ultimativno „zbogom”! Osim, naravno, u slučaju da ih ne zadesi – opet – vojna hunta, no, tad ne bi bilo teško pogoditi ko je stvarno iza nje.

Predsednik Pokreta za slobodu