Vulinova uloga u levičarskom pokretu Evrope

Vulin nije razumeo svoju ulogu u levičarskom pokretu Evrope. Naš ministar tvrdi da mu je Aleksis Cipras odličan prijatelj i da se mnogo obradovao njegovoj pobedi, da mi idemo korak ispred krize jer smo „smanjili plate u javnom sektoru za deset odsto i deo penzija…”, da levica upravo to traži – „da se kriza ravnomerno raspodeli, tako da najsiromašniji ne budu oštećeni, a da najbogatiji podnesu teret krize”.

Pa da vidimo to oko penzija. Kako je to uradila Grčka, kako Španija, a kako Srbija.

Minimalna penzija u Grčkoj je 486 evra, a vlada Grčke je dve godine pre dolaska Sirize na vlast, pod pritiskom Evropske unije i MMF-a, naložila smanjenje od pet do 15 odsto za penzije veće od 1.000 evra, što je njihov sud proglasio neustavnim ali se tadašnja vlast na to nije obazirala.

U Srbiji, vlada je „zaštitila 60 odsto penzionera”, one koji imaju 25.000 dinara i manje. Vlada Srbije nije smanjivala penzije onima koji imaju sto ili dvesta evra. Ona ih je „zaštitila”. Vulin tvrdi da je Cipras u decembru, kad je bio u Srbiji, bio njegov gost. Pa zašto mu prilikom tog gošćenja nije rekao da su nastavnici i učitelji baš tog meseca, umesto 400, dobili platu od 360 evra ili manje. U Srbiji. A u Grčkoj, Cipras hoće da ukine drakonske mere štednje, koje su dovele dotle da opšti minimalac bude 500 evra. I da vrati minimalac na 750 evra. Grčki minimalac, srpski maksimalac. Srbija „ide korak ispred krize”, kaže Vulin. U sjajnom službenom „audiju”, kako je pre neki dan šefica poslaničke grupe socijalista Dijana Vukomanović stigla do svetosavskog bala. „Šefovi poslaničkih grupa imaju pravo na službeni prevoz”, poručuje novinarima socijalistkinja.

Ali ni teške prilike u Španiji i stroge mere štednje po diktatu „trojke” nisu naterale konzervativnu vladu Narodne stranke Marijana Rahoja da prekrši predizborna obećanja i da ugrozi penzionere.

Minimalna penzija u ovoj godini u Španiji će biti 634,5 evra, za 1,6 evra više nego prošle godine, izvestio je ovih dana madridski „Pais”, koji prenosi zvanični izveštaj Vlade. Maksimalna penzija povećaće se za 6,4 evra i iznosiće 2.560 evra. Prijateljstvo s Ciprasom: Nije samo Vulin, nego i Pablo Iglesijas, lider nove španske levice Podemos, veliki prijatelj grčke Sirize i novog predsednika vlade Aleksisa Ciprasa.

Ali ova stranka, izrasla iz pokreta nezadovoljnika koji je u Španiji 2011. zaposeo sve trgove, ozvaničila se tek pre godinu dana, a već prošlog maja osvojila je pet mesta u Evropskom parlamentu jer je za nju glasalo više od milion Španaca. Na opštim izborima krajem godine Podemos bi mogao da osvoji najviše glasova, više nego sadašnja vladajuća partija desnog centra i opoziciona Socijalistička partija. Njihov osnovni moto je „pobeda nad političkim kastama”, u koje, po njihovoj definiciji, spadaju i leve i desne partije. Za etablirane partije, Podemos nema nijednu lepu reč. To su „fukare koje vode rat protiv nas građana”, preko skrivenih moćnika su „oteli demokratiju” i dok „deca gladuju po školama, oni pune svoje džepove”.

Svoje evroposlaničke plate od 8.000 evra bruto ili nešto više od 6.000 neto, pokušali su da automatski smanje na trećinu, kako su prethodno i obećali u kampanji. Ali iz Brisela i Strazbura odgovoreno im je da tamošnje računovodstvo nema pravo da im isplaćuje manju platu od propisane. Oni su onda osnovali zajednički fond u koji se uplaćuju dve trećine njihovih evropskih primanja. I iz tog fonda daju se donacije nevladinim organizacijama koje se trude da olakšaju život ugroženima. Nisu im se pridružili evroposlanici iz „kastinske” španske levice.

Jednom kada Srbija postane članica EU, kladim se da naši levičari evroposlanici ne bi pošli za primerom Podemosa, već bi se držali svog klasičnog socijalističkog manira. Na bal u službenom „audiju”, na bazen u „Hajat”.Najčvršći gard: Portugalija i Španija, zemlje sa oboda Evropske unije, s najtežim rezovima koje je prepisala „trojka”, zauzele su najtvrđi stav prema novoj levičarskoj vlasti u Grčkoj. Lisabon i Madrid, gde su na vlasti partije desnog centra, oglašavaju se svojim argumentima: Niko prema nama nema obzira kada sprovodimo najbolnije rezove, zašto bi sada bili obzirni prema Atini? Svakako, Španija i Portugalija strahuju da će pobeda levice na jugu Balkana vrlo brzo zaraziti Iberijsko poluostrvo.

Portugalija je Grčkoj pozajmila milijardu i sto miliona evra i hoće svoje pare natrag. Španiji Grčka duguje 26 milijardi evra, i nije im baš po volji da umesto toga dobiju manju sumu novca. Uprkos apelima opozicije da se Lisabon solidariše s Grčkom, portugalski premijer Pedro Pasoš Koeljo ponavlja refren o žrtvovanju Portugalaca. Kad je o vraćanju dugova reč, Madrid ne pristaje ni na najmanje ustupke Atini.

Iglesijas ostaje prijatelj sa Ciprasom, a program Podemosa srodan je ciljevima grčke Sirize. Kad govorimo o novoj evropskoj levici, govorimo o solidarnosti, koja se u Evropi izgubila jer su se partije pretvorile u kaste. Da li je srpska levica to razumela, kad govori o bogatim penzionerima, a ne odriče se svojih privilegija?