Krah nametljivog multikulturalizma

Put Pariza za koji dan krenuće novi ambasador Srbije pri Unesku – dr Darko Tanasković. Profesor i naš najpoznatiji orijentalista, koji je osim na Filološkom fakultetu u Beogradu predavao i u Sarajevu, Skoplju, Rimu i Parizu, a od 1995. član je Evropske akademije nauka i umetnosti govori šest jezika, autor je preko 700 naučnih radova i desetine knjiga. Od 2010. član je Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova, a od 2013. predsednik Saveta Diplomatske akademije „Koča Popović” pri Ministarstvu spoljnih poslova. Nakon službe u Azerbejdžanu, Turskoj, pri Vatikanu i Malteškom viteškom redu, predstavljaće nas u ovoj važnoj organizaciji. Koincidencija je da ona ove godine slavi sedam decenija postojanja.

Čini se da kod nas o Unesku ne postoji prava slika i da se sve vezuje za kulturu i nasleđe na Kosovu i Metohiji. Je li moguće to tako usko posmatrati?

Unesko je skraćenica za Organizaciju Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, u engleskoj jezičkoj verziji. Dakle, jasno je da se izuzetno razuđena delatnost ove međunarodne organizacije ne odnosi samo, pa ni prvenstveno, na kulturu. U nas je, iz više razloga, rasprostranjena predstava o tome da se Unesko pretežno bavi temama iz domena kulture. S jedne strane, saradnja naše države s Uneskom najvidljivija je u toj oblasti, dok je u drugima zasad, nažalost, ukupno uzevši, nedovoljno iskazana. Zatim, nacionalni, politički i civilizacijski prioritet zalaganja za zaštitu naših ugroženih srednjovekovnih kulturnih i duhovnih spomenika na KiM, koji ostaje središnji i trajni zadatak u saradnji s Uneskom, učinio je da se pažnja javnosti usredsredi samo na taj segment delovanja. Ovo, međutim, nikako nije dobro ni sa aspekta potencijalne uspešnosti u izvršavanju tog osnovnog zadatka, jer bismo jedino razvijanjem diverzifikovane saradnje sa većim brojem stranih partnera u ostalim oblastima nadležnosti Uneska, uključujući i kulturne, mogli računati na njihovu spremnost da ispolje više razumevanja za ovo višestruko osetljivo pitanje od našeg vitalnog interesa.

Smatrate da bi u Unesku trebalo da se predstavimo konkretnim projektima, jer u suprotnom i pored odličnih diplomatskih kontakata neće moći ništa da se uradi na poljima koja su nama važna?

Naravno, da bi saradnja Srbije s Uneskom bila produktivna nužno je nastupiti s konkretnim i, što je naročito značajno, adekvatno i svestrano pripremljenim projektima, jer se forumi i stručna tela Uneska u proceni inicijativa i projekata država članica rukovode krajnje preciznim i razrađenim propozicijama, tako da se često događa da neki predlozi aktivnosti budu odbačeni iz čisto formalnih razloga. Kako kandidatura uvek ima znatno više od mogućnosti prihvatanja, važno je unapred izbeći te razloge. A političkih će, naravno, uvek biti...

Pominjete zaštitu životne sredine. To je i posebno poglavlje za pristupanje EU. Mnogi smatraju da krećemo od nule, da na tom polju ništa nismo uradili?

Problematika zaštite životne sredine i prirodnih bogatstva izbija u sam vrh prioriteta kojima Unesko planski posvećuje pažnju, sada i u kontekstu usvojenih srednjoročnih ciljeva UN, među kojima se naročito insistira na održivom razvoju u svim njegovim dimenzijama, od ekološke do kulturne. Ne bih rekao da u oblasti zaštite životne sredine, uključujući prirodna bogatstva, krećemo baš od nule. Tokom priprema za odlazak u Pariz zapazio sam da se, recimo, u Ministarstvu poljoprivrede i u Zavodu za zaštitu prirode veoma ozbiljno radi na programima iz ove oblasti. Isto važi i za međunarodnu saradnju u oblasti hidrologije. Ima i prilično lokalnih inicijativa, ali nedostaju bolja institucionalna koordinacija i, što je hronična boljka, sredstva. Ima projekata koji su već registrovani u Unesku, a i nekih koji se pripremaju, recimo u oblasti zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa, gde je nedavno u Uneskovu listu upisan i naš prvenac – krsna slava. Neke projekte Srbija kandiduje zajedno sa susednim i drugim državama.

Rekli ste da je u ovom trenutku ključno formiranje Nacionalne komisije pri Unesko. Koja je njena funkcija?

Hitno formiranje Komisije za saradnju s Uneskom glavni je sistemski i institucionalno-organizacioni preduslov za delovanje prema ovoj organizaciji. Trenutno je rad Komisije blokiran. Dosadašnji predsednik je razrešen dužnosti, a generalni sekretar je otišao u diplomatsko predstavništvo u inostranstvo. Komisija je važno savetodavno telo vlade, ima međuresorni karakter, njeni članovi moraju biti istaknuti stručnjaci u oblasti prosvete, nauke i kulture, poželjno je da u stručnom pogledu bude što nezavisnija, a da je, kao i do sada, operativno u administrativno-tehničkom smislu podržava Ministarstvo spoljnih poslova, nadležno za saradnju Srbije s međunarodnim organizacijama.

Koliko je naša pozicija u ovoj organizaciji trenutno jaka, koliku specifičnu težinu imamo danas?

Relativna pozicija svake države u svim međunarodnim organizacijama odraz je njenog aktualnog međunarodnog položaja, s tim što u Unesku, s obzirom na prirodu polja delovanja ove organizacije, možda ima nešto malo više manevarskog prostora nego u čisto političkim organizacijama.

Kada pominjemo politiku, multikulturalni projekat evropske zajednice, evidentno je, nailazi na probleme. Pomenimo porast popularnosti populističkih partija, proteste protiv imigranata u Nemačkoj, pozive iz Izraela za iseljenje Jevreja iz Francuske, posebno nakon događaja u vezi sa masakrom u magazinu „Šarli ebdo”. Kako na to gledate?

Mislim da je, sticajem prevashodno globalizacijskih faktora, realna multikulturalnost, svojstvena svim ljudskim društvima, ugrožena nametljivim ideološkim multikulturalizmom, za koji nema stvarnog pokrića u smeru kretanja socijalnih, ekonomskih i duhovnih tokova, kako u Evropi tako i u svetu. Takav multikulturalizam je neminovno doživeo krah.

Boraveći nedavno u Beogradu francuski filozof Alen Badju rekao je da je u Evropi, u Francuskoj posebno, na sceni kulturni rasizam, usmeren protiv drugih kultura, religija, običaja, da se javlja opasan oblik mišljenja – da je samo naša kultura najbolja, a da stranci donose sve loše. Da li biste ste se složili sa njim da je na delu svojevrsni rat identiteta?

Badju je dao simptomatsku dijagnozu, ali ne i etiologiju opasne sociopsihološke pojave koja preti velikim potresima. Na delu nije „rat identiteta”, već eskalacija sukobljavanja dubinski, vrednosno dezorijentisanih ljudskih zajednica poremećenih identiteta.

----------------------------------

„Vikiliks” o Zorici Tomić

Prethodni ambasador Srbije pri Unesku bila je dr Zorica Tomić, koja je krajem 2013. opozvana sa tog mesta. Ostalo je zabeleženo da je jedna je od retkih javnih ličnosti koja je američkoj administraciji imala običaj da iza zatvorenih vrata govori ono isto što je zastupala i javno. O tome na „Vikiliksu” postoji depeša američkog ambasadora, njenog tadašnjeg kolege, koji je, prenoseći detalje njihovog razgovora, govorio o njenoj rešenosti da se bori za srpsko nasleđe na Kosmetu i želji da je njegova administracija podrži u javnim naporima da obezbedi „politički neutralnu poziciju” Uneska kada je u pitanju ta tema.