SAD: Podrška jačanju veza Beograda sa EU

Od našeg stalnog dopisnika Vašington,4.februara – Ishod juče održanih predsedničkih izbora u Srbiji značajno će uticati na njenu budućnost, saopšteno je iz Stejt departmenta u odgovoru na pitanje dopisnika našeg lista, što je zatim saopšteno i kao službeni stav Vašingtona. To reagovanje zvanične Amerike na ishod izjašnjavanja u Srbiji, prenosimo u celini: „Razumeli smo da je Boris Tadić reizabran kao predsednik Srbije. Čestitamo njemu i Demokratskoj stranci na njegovoj pobedi posle energične kampanje. Prema našim saznanjima, drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji protekao je regularno. Značajan je vanredno veliki odziv birača. Ovi izbori imaju veliki značaj za budućnost Srbije.

Nastojaćemo da nastavimo naše napore za izgradnju produktivnih odnosa sa Srbijom u stvarima od zajedničkog interesa. Predsednik Tadić je biračima obećao evropsku budućnost Srbije. Sarađivaćemo s predsednikom Tadićem i Srbijom da se takvo obećanje u potpunosti ostvari i učvrsti Srbiju na putu ka evropskim integracijama”.

Primećuje se da u ovom saopštenju nije pomenuto „kosovsko pitanje”, oko koga dve zemlje imaju suprotstavljene pristupe. Svi glavni politički akteri u Beogradu odbacuju, kao što je poznato, stav Vašingtona da Kosovo dobije nezavisnost i ističu da ta pokrajina treba da ostane u sastavu Srbije, u skladu s međunarodnim pravom i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.

Karakteristično je, takođe, da saopštenje ne pominje evroatlantske integracije, koje podrazumevaju i članstvo u NATO-u. Pretpostavlja se da je u oba navedena nepominjanja, Vašington nastojao da izbegne ranije korišćenje raznih „predodređenosti” koje su mu se mestimično iskazivale kao više ili manje kontraproduktivne.

Reizborom predsednika Borisa Tadića, većina Srba je juče izrazila želju da nastavi prozapadne reforme i jačanje veza sa Evropskom unijom, ukazuje se u prikazu Asošijeted presa. Ta teza se provlači kao glavna odrednica i u reagovanjima drugih američkih medija na ishod predsedničkih izbora u Srbiji, koji su mahom doživljeni kao njeno strateško opredeljivanje „za vreme posle neminovne nezavisnosti Kosova”.

Podseća se, pri tom, da su i Boris Tadić i Tomislav Nikolić kazali da neće prihvatiti nezavisnost Kosova, ali se ukazuje da bi različito reagovali na takav događaj.

Tadić je, precizira se, odbacio upotrebu sile, dok je Nikolić nije isključio. Čini se da je ta razlika među njima, ovde doživljena kao ključna, pogotovu što je Amerika razapeta na raznim bojištima i preokupirana svojom predsedničkom izbornom kampanjom u kojoj vrlo bitnu ulogu igraju pitanja rata i mira. Naglašava se, istovremeno, da je Tadić pobornik evropskih integracija a da Nikolić daje prednost jačanju veza s Rusijom.

Među vodećim medijima, jedino se „Los Anđeles tajms” danas, izvan agencijskih raporta, upušta u detaljnije analize ishoda izjašnjavanja u Srbiji. „U pitanju je bio tok promena u zemlji ogromnih preobražaja posle svrgavanja diktatora Slobodana Miloševića pre više od sedam godina, a ujedno je to bio i referendum o načinu na koji su demokratske stranke vodile zemlju u burnom razdoblju”, konstatuje izveštač kalifornijskog lista.

I u ovom izveštaju se ukazuje na „tesan rezultat” izbora usred „priprema na Kosovu za proglašavanje nezavisnosti”. Pri tom se, za razliku od stavova administracije Džordža Buša, ocenjuje da bi takav čin „mogao da destabilizuje region”. Strahovalo se, nastavlja se u izveštaju, i „da bi dolazak ekstremnog nacionaliste (kako je opisan Nikolić) na položaj predsednika mogao samo da rasplamsa napetosti oko secesije Kosova”.

U ovdašnjim krugovima mogle su se čuti i opaske koje su odudarale od formalnih diferencijacija rivala u srpskim izborima. Povremeno se, naime, govorilo, da pobeda Tadića „komplikuje realizaciju ovdašnjeg plana za priznavanje nezavisnosti Kosova”. Po takvim analizama, pobeda Nikolića, do koje nije došlo, olakšala bi Americi akcije u prilog nezavisnosti Kosova, jer bi joj „omogućila da se poziva na ranije grehe Beograda i povratak predstavnika prošlosti”.

Vašington ponavlja, inače, da ne odustaje od podrške „Ahtisarijevom planu, uključujući i međunarodno nadziranu nezavisnost Kosova”. Utisak je, međutim, da za takav pristup ne može da pridobije druge važne aktere, kao što su Rusija i Kina, pa se „kosovsko pitanje” ispostavlja kao deo utvrđivanja „novog globalnog odnosa snaga i uticaja”.