САД: Подршка јачању веза Београда са ЕУ

Од нашег сталног дописника Вашингтон,4.фебруара – Исход јуче одржаних председничких избора у Србији значајно ће утицати на њену будућност, саопштено је из Стејт департмента у одговору на питање дописника нашег листа, што је затим саопштено и као службени став Вашингтона. То реаговање званичне Америке на исход изјашњавања у Србији, преносимо у целини: „Разумели смо да је Борис Тадић реизабран као председник Србије. Честитамо њему и Демократској странци на његовој победи после енергичне кампање. Према нашим сазнањима, други круг председничких избора у Србији протекао је регуларно. Значајан је ванредно велики одзив бирача. Ови избори имају велики значај за будућност Србије.

Настојаћемо да наставимо наше напоре за изградњу продуктивних односа са Србијом у стварима од заједничког интереса. Председник Тадић је бирачима обећао европску будућност Србије. Сарађиваћемо с председником Тадићем и Србијом да се такво обећање у потпуности оствари и учврсти Србију на путу ка европским интеграцијама”.

Примећује се да у овом саопштењу није поменуто „косовско питање”, око кога две земље имају супротстављене приступе. Сви главни политички актери у Београду одбацују, као што је познато, став Вашингтона да Косово добије независност и истичу да та покрајина треба да остане у саставу Србије, у складу с међународним правом и Резолуцијом Савета безбедности УН 1244.

Карактеристично је, такође, да саопштење не помиње евроатлантске интеграције, које подразумевају и чланство у НАТО-у. Претпоставља се да је у оба наведена непомињања, Вашингтон настојао да избегне раније коришћење разних „предодређености” које су му се местимично исказивале као више или мање контрапродуктивне.

Реизбором председника Бориса Тадића, већина Срба је јуче изразила жељу да настави прозападне реформе и јачање веза са Европском унијом, указује се у приказу Асошијетед преса. Та теза се провлачи као главна одредница и у реаговањима других америчких медија на исход председничких избора у Србији, који су махом доживљени као њено стратешко опредељивање „за време после неминовне независности Косова”.

Подсећа се, при том, да су и Борис Тадић и Томислав Николић казали да неће прихватити независност Косова, али се указује да би различито реаговали на такав догађај.

Тадић је, прецизира се, одбацио употребу силе, док је Николић није искључио. Чини се да је та разлика међу њима, овде доживљена као кључна, поготову што је Америка разапета на разним бојиштима и преокупирана својом председничком изборном кампањом у којој врло битну улогу играју питања рата и мира. Наглашава се, истовремено, да је Тадић поборник европских интеграција а да Николић даје предност јачању веза с Русијом.

Међу водећим медијима, једино се „Лос Анђелес тајмс” данас, изван агенцијских рапорта, упушта у детаљније анализе исхода изјашњавања у Србији. „У питању је био ток промена у земљи огромних преображаја после свргавања диктатора Слободана Милошевића пре више од седам година, а уједно је то био и референдум о начину на који су демократске странке водиле земљу у бурном раздобљу”, констатује извештач калифорнијског листа.

И у овом извештају се указује на „тесан резултат” избора усред „припрема на Косову за проглашавање независности”. При том се, за разлику од ставова администрације Џорџа Буша, оцењује да би такав чин „могао да дестабилизује регион”. Страховало се, наставља се у извештају, и „да би долазак екстремног националисте (како је описан Николић) на положај председника могао само да распламса напетости око сецесије Косова”.

У овдашњим круговима могле су се чути и опаске које су одударале од формалних диференцијација ривала у српским изборима. Повремено се, наиме, говорило, да победа Тадића „компликује реализацију овдашњег плана за признавање независности Косова”. По таквим анализама, победа Николића, до које није дошло, олакшала би Америци акције у прилог независности Косова, јер би јој „омогућила да се позива на раније грехе Београда и повратак представника прошлости”.

Вашингтон понавља, иначе, да не одустаје од подршке „Ахтисаријевом плану, укључујући и међународно надзирану независност Косова”. Утисак је, међутим, да за такав приступ не може да придобије друге важне актере, као што су Русија и Кина, па се „косовско питање” испоставља као део утврђивања „новог глобалног односа снага и утицаја”.