Ljubav kao božanski dar

U vremenu kada su nekadašnji tabui već srušeni, a uspostavljeni novi, sveprisutna, ogoljena, seksualnost potiskuje potrebu za zavođenjem i izražavanjem osećanja. Stvorena slika prema kojoj savremena žena nastoji da bude uspešna na svim poljima, snažna i nezavisna, da čvrsto drži život u svojim rukama i kontroliše sopstvena osećanja, postaje teško održiva. Jednako koliko i savremeni „mačo” trend, prema kome je važno staviti emotivni oklop i sprečiti vezivanje. Upravo iz straha od ljubavi rađaju se površne i usputne veze posle kojih je svako opet sam, „slobodan”, usamljen i prazan. Pokazivanje osećanja često se tumači kao slabost, a emocije postaju novi tabu. Ovo bi ukratko bio tematski okvir za narativnu razradu autorke Stevane Sremac u knjizi „Kap ženske krvi”.

– Potreba da voli i bude voljena u samom je središtu ženskog bića, bilo da je reč o savremenoj ženi iz urbane sredine ili ženi na samom obrubu nekog planinskog sela, gde je priroda u živom kontaktu sa ljudima, a žene u dosluhu sa silama prirode. Moji junaci ne boje se ljubavi, naprotiv, bore se za nju kad je to strastvena, iskonska i zaumna ljubav, ali i spremni su da je hrabro prihvate kad dođe kao poklon od života, u poznom životnom dobu – ističe Stevana Sremac i dodaje da su u „Kapi ženske krvi” junaci strasni, njihova emotivnost slobodna, a da je ljubav apsolut kome je sve podređeno.

Autorka naglašava da se radnja romana odvija u mističnoj atmosferi, na granici realnog i onostranog, na mestu gde se prepliću san i java, stvarnost i magija.

– Žene raspolažu tajanstvenim moćima koje se mogu okrenuti i na dobro i na zlo, i sposobne su da svojim namerama, a „namere su ženske po prirodi svojoj nemušte”, potčine i sile prirode, a kamoli muškarca. Ove priče podsećaju savremenu ženu, opterećenu obavezama i sve strožim standardima lepote i uspeha, rastrzanu između želja i mogućnosti, da uvek ima načina da ovlada svojim životom i da je sve u univerzumu na strani žene koja voli – kaže Stevana Sremac i ističe da je u savremenom društvu starost postala tabu-tema.

– Danas se neguje kult mladosti i, istovremeno, nameće strah da je sa prvim znacima starenja već sve prošlo. Starost je pretnja i gotovo da je nepristojno biti star. U mojim pričama svako životno doba zadržava pravo na ljubav i životnu radost. Žmurili – ne žmurili, život je putovanje u jednom smeru. Godine nešto odnose, ali i donose. Život vodi svoj tefter i ponekad vraća dugove kad ih mi već otpišemo – poručuje naša sagovornica.