Polje belo od plastenika

Leskovac – U Leskovačkom polju zabeleli plastenici. Noću blešte, jer je u mnogima uvedena struja. Sijalice zagrevaju rasad, pa se već zelene: salata, spanać, crni i beli luk; kupus je zasađen uoči Nove godine, a na pijacama će se pojaviti početkom maja; krastavac, paprika i ljute papričice sade se ovih dana, a berba se očekuje krajem maja i početkom juna. Iz godine u godinu zauzimaju sve veće i veće površine plodne pomoravske, vlasinske i jablaničke ravnice, a nije retkost da se folija zabeli i na planinskim oranicama.

Sada je pod ovim „inkubatorima” ranog povrća oko 1.400 hektara, najviše na području leskovačke opštine, zatim vlasotinačke – u Stajkovcu i okolnim selima, kao i u lebanskoj opštini pored Jablanice – Bošnjacu, Ćenovcu, Lugaru.

Takva proizvodnja povrća iziskuje dosta napora, ali se isplati. Seljaci se svojski trude da „preteknu” sezonu, jer samo jedan plastenik sa „ranikom” donese veću zaradu nego hektar zemlje na otvorenom.

Zavod za poljoprivredu u Leskovcu prati takvu proizvodnju i pomaže savetima, organizovanjem predavanja i seminara, a neretko i obezbeđivanjem kvalitetnog sadnog materijala, mada su se proizvođači već izveštili u izboru.

– Ni zimi nema odmora za seljake u ovom kraju. Najviše se sade: rani kupus, paradajz, paprika, ljuta papričica, krastavac, spanać, salata, a poslednjih godina i krompir, boranija i šargarepa – kaže dr Miodrag Đorđević, direktor Zavoda za poljoprivredu u Leskovcu i stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo. Seljaci obično imaju po jedan manji plastenik u dvorištu u kojem proizvode rasad. Kad stigne za sadnju, povrće se rasađuje u velikim plastenicima u njivama, a zatim sledi mukotrpan rad...

Temperatura pod folijom ne sme da padne ispod 15 stepeni Celzijusa, jer ako je hladnije rasad samo preživljava, objašnjava naš sagovornik. A kad mraz stegne, ne pomažu sijalice, pa povrtari unose peći, grejalice, kazane, lonce i druge posude napunjene toplom vodom.

Još veći problem je letnja temperatura koja ispod plastenika prelazi 50 stepeni Celzijusa, pa povrtari mogu da uđu samo do devet sati pre podne i posle 17 časova. Kako posao ne sme da čeka, neki ne poštuju ove vremenske granice, pa nisu retki slučajevi toplotnog udara s fatalnim ishodom, što od temperature, što od isparenja pesticida.

Na području Jablaničkog okruga pod povrćem je 12.800 hektara, od toga je 4.200 hektara pod krompirom, dok je 8.600 hektara zasejano ostalim povrtarskim kulturama.