Поље бело од пластеника

Лесковац – У Лесковачком пољу забелели пластеници. Ноћу блеште, јер је у многима уведена струја. Сијалице загревају расад, па се већ зелене: салата, спанаћ, црни и бели лук; купус је засађен уочи Нове године, а на пијацама ће се појавити почетком маја; краставац, паприка и љуте папричице саде се ових дана, а берба се очекује крајем маја и почетком јуна. Из године у годину заузимају све веће и веће површине плодне поморавске, власинске и јабланичке равнице, а није реткост да се фолија забели и на планинским ораницама.

Сада је под овим „инкубаторима” раног поврћа око 1.400 хектара, највише на подручју лесковачке општине, затим власотиначке – у Стајковцу и околним селима, као и у лебанској општини поред Јабланице – Бошњацу, Ћеновцу, Лугару.

Таква производња поврћа изискује доста напора, али се исплати. Сељаци се својски труде да „претекну” сезону, јер само један пластеник са „раником” донесе већу зараду него хектар земље на отвореном.

Завод за пољопривреду у Лесковцу прати такву производњу и помаже саветима, организовањем предавања и семинара, а неретко и обезбеђивањем квалитетног садног материјала, мада су се произвођачи већ извештили у избору.

– Ни зими нема одмора за сељаке у овом крају. Највише се саде: рани купус, парадајз, паприка, љута папричица, краставац, спанаћ, салата, а последњих година и кромпир, боранија и шаргарепа – каже др Миодраг Ђорђевић, директор Завода за пољопривреду у Лесковцу и стручњак за ратарство и повртарство. Сељаци обично имају по један мањи пластеник у дворишту у којем производе расад. Кад стигне за садњу, поврће се расађује у великим пластеницима у њивама, а затим следи мукотрпан рад...

Температура под фолијом не сме да падне испод 15 степени Целзијуса, јер ако је хладније расад само преживљава, објашњава наш саговорник. А кад мраз стегне, не помажу сијалице, па повртари уносе пећи, грејалице, казане, лонце и друге посуде напуњене топлом водом.

Још већи проблем је летња температура која испод пластеника прелази 50 степени Целзијуса, па повртари могу да уђу само до девет сати пре подне и после 17 часова. Како посао не сме да чека, неки не поштују ове временске границе, па нису ретки случајеви топлотног удара с фаталним исходом, што од температуре, што од испарења пестицида.

На подручју Јабланичког округа под поврћем је 12.800 хектара, од тога је 4.200 хектара под кромпиром, док је 8.600 хектара засејано осталим повртарским културама.