Šire se frontovi islamskog rata

Projekat Islamske države da svoj kalifat iz Iraka i Sirije proširi svetom možda je udaljeni san, ali brutalni militanti uspeli su da prošire frontove svog svetog rata.

Sadistička egzekucija 21 egipatskog hrišćanskog Kopta na istoku Libije primorala je egipatskog predsednika Abdela Fataha el Sisija da bombarduje položaje islamista na istoku Libije, što je prvo prelivanje oružanog sukoba na ovaj deo Afrike.

Veliki broj Egipćana radio je u Libiji, ali su vlasti u Kairu u avgustu hiljadama naložile da se vrate kući posle izbijanja žestokih oružanih sukoba rivalskih libijskih milicija.

Pogubljeni Kopti su ostali. Oteti su krajem decembra i početkom januara u blizini grada Sirte u dve odvojene akcije islamista kao odmazda za njihovo tvrđenje da je egipatska koptska crkva proganjala jednu ženu koja je iz hrišćanstva prešla u islam. Petominutnivideo-snimakodsecanja glava taocima propraćen je tekstom: „Poruka narodu krsta ispisana krvlju.”

Masovna egzekucija na sredozemnoj plaži poslednji je dokaz da situacija u Libiji izmiče svakoj kontroli, da preti regionalnoj stabilnosti i da Islamska država i drugi radikalni islamisti vešto koriste vakuum moći pošto su se vratili u zemlju u kojoj je Muamer Gadafi radikalno sprečavao džihadističke pokrete.

Libija je, poput Iraka i Sirije, islamistima sada postala pogodno tle. Dve vlade, dva parlamenta koji zastupaju grupe koje su 2011. zajednički rušile Gadafija. Međunarodno priznata vlada premijera Abdulaha el Tinija primorana je da funkcioniše iz Tabruka, na istoku, otkako je grupa poznata kao Libijska zora prošlog avgusta preuzela kontrolu nad Tripolijem.

Tini optužuje vlast u glavnom gradu da se oslanja na islamiste, što oni demantuju tvrdeći da premijer ima podršku Gadafijevih oficira.

Sukobi, posebno za kontrolu nafte, ne prestaju. Tinijeve snage bombardovale su Misratu, luku na zapadu, koja je jedno od uporišta pobunjenika. Početkom januara pristalice „Islamske države Libije” na jugu zemlje pogubile su 14 vojnika regularne armije. Beleže se pokušaji Islamske

države da u mestu Derni, poznatom kao baza militanata na istoku, otvore logor za obuku više stotina svojih simpatizera.

Deo libijskih vazduhoplovnih snaga koji je lojalan vladi u Tobruku takođe se pridružio akciji Egipćana koji su prvi put javno potvrdili napade na ciljeve Islamske države.

Svestan osetljivosti pogubljenja hrišćana u zemlji u kojoj oni čine desetinu stanovništva, Sisi je reagovao brzo i odlučno da bi osvetio Kopte koji su ga podržavali tokom vojnog udara 2013. u kome je svrgnut islamistički predsednik Muhamed Mursi. Sisi je i izabran glasovima onih koji su se suprotstavljali islamizaciji Egipta u vreme vladavine Muslimanske braće.

Ovo je drugi put da za kratko vreme arapski lideri energično reaguju na zločine Islamske države. Jordanski kralj Abdulah Drugi je odmah posle spaljivanja zarobljenog jordanskog pilota poslao lovce da gađaju ciljeve islamista po Siriji i Iraku.

Ovakva reagovanja mnoge navode na zaključak da su vođe Islamske države napravile veliku grešku nadajući se da će privući islamski, posebno arapski svet. Ne samo da im se vojno uzvraća, već i vodeći autoriteti sunitskog islama – kome pripadaju i borci Islamske države – najoštrije kritikuju brutalnost kao izvitoperenu interpretaciju vere.

Dok se frontovi rata šire, Arapi pokazuju odlučnost da se suprotstave svirepom i sadističkom neprijatelju čija maligna ideologija ipak uspeva da regrutuje nove islamiste po Sinaju ili Libiji.

Brzina reagovanja može da podseća na način na koji su se islamistima suprotstavljali Gadafi, Sadam Husein ili Bašar el Asad, ali očito da raste saznanje da se protiv Islamske države ne može drukčije.

Nesumnjivo je da će libijskoj vladi iz Tobruka, koja pokazuje spremnost da iskoreni džihadiste na svojoj teritoriji, biti potrebna pomoć. Kairo je odmah apelovao da se koalicija koju predvode SAD suprotstavi islamistima u Libiji? Francuska i Egipat pozvale su na hitan sastanak Saveta bezbednosti UN.

Italijanska vlada izrazila je spremnost da učestvuje u bilo kakvoj vojnoj intervenciji kako bi se sprečilo napredovanje islamista u Libiji. Ministar odbrane saopštio je da bi Rim mogao da pošalje 5.000 vojnika.

Premijer Mateo Renci dao je do znanja da nikakva odluka još nije doneta i da bi intervencija morala da bude pod kišobranom Ujedinjenih nacija i da uključi sve aktere: „lokalna plemena, Afričku uniju, arapske zemlje, Evropljane”.

I dok se situacija u Libiji dramatično pogoršava, raste broj onih koji bi da se sa južnih obala Sredozemlja dočepaju italijanskog kopna. Prete nove katastrofe „ljudi iz čamaca”.