Шире се фронтови исламског рата

Пројекат Исламске државе да свој калифат из Ирака и Сирије прошири светом можда је удаљени сан, али брутални милитанти успели су да прошире фронтове свог светог рата.

Садистичка егзекуција 21 египатског хришћанског Копта на истоку Либије приморала је египатског председника Абдела Фатаха ел Сисија да бомбардује положаје исламиста на истоку Либије, што је прво преливање оружаног сукоба на овај део Африке.

Велики број Египћана радио је у Либији, али су власти у Каиру у августу хиљадама наложиле да се врате кући после избијања жестоких оружаних сукоба ривалских либијских милиција.

Погубљени Копти су остали. Отети су крајем децембра и почетком јануара у близини града Сирте у две одвојене акције исламиста као одмазда за њихово тврђење да је египатска коптска црква прогањала једну жену која је из хришћанства прешла у ислам. Петоминутнивидео-снимакодсецања глава таоцима пропраћен је текстом: „Порука народу крста исписана крвљу.”

Масовна егзекуција на средоземној плажи последњи је доказ да ситуација у Либији измиче свакој контроли, да прети регионалној стабилности и да Исламска држава и други радикални исламисти вешто користе вакуум моћи пошто су се вратили у земљу у којој је Муамер Гадафи радикално спречавао џихадистичке покрете.

Либија је, попут Ирака и Сирије, исламистима сада постала погодно тле. Две владе, два парламента који заступају групе које су 2011. заједнички рушиле Гадафија. Међународно призната влада премијера Абдулаха ел Тинија приморана је да функционише из Табрука, на истоку, откако је група позната као Либијска зора прошлог августа преузела контролу над Триполијем.

Тини оптужује власт у главном граду да се ослања на исламисте, што они демантују тврдећи да премијер има подршку Гадафијевих официра.

Сукоби, посебно за контролу нафте, не престају. Тинијеве снаге бомбардовале су Мисрату, луку на западу, која је једно од упоришта побуњеника. Почетком јануара присталице „Исламске државе Либије” на југу земље погубиле су 14 војника регуларне армије. Бележе се покушаји Исламске

државе да у месту Дерни, познатом као база милитаната на истоку, отворе логор за обуку више стотина својих симпатизера.

Део либијских ваздухопловних снага који је лојалан влади у Тобруку такође се придружио акцији Египћана који су први пут јавно потврдили нападе на циљеве Исламске државе.

Свестан осетљивости погубљења хришћана у земљи у којој они чине десетину становништва, Сиси је реаговао брзо и одлучно да би осветио Копте који су га подржавали током војног удара 2013. у коме је свргнут исламистички председник Мухамед Мурси. Сиси је и изабран гласовима оних који су се супротстављали исламизацији Египта у време владавине Муслиманске браће.

Ово је други пут да за кратко време арапски лидери енергично реагују на злочине Исламске државе. Јордански краљ Абдулах Други је одмах после спаљивања заробљеног јорданског пилота послао ловце да гађају циљеве исламиста по Сирији и Ираку.

Оваква реаговања многе наводе на закључак да су вође Исламске државе направиле велику грешку надајући се да ће привући исламски, посебно арапски свет. Не само да им се војно узвраћа, већ и водећи ауторитети сунитског ислама – коме припадају и борци Исламске државе – најоштрије критикују бруталност као извитоперену интерпретацију вере.

Док се фронтови рата шире, Арапи показују одлучност да се супротставе свирепом и садистичком непријатељу чија малигна идеологија ипак успева да регрутује нове исламисте по Синају или Либији.

Брзина реаговања може да подсећа на начин на који су се исламистима супротстављали Гадафи, Садам Хусеин или Башар ел Асад, али очито да расте сазнање да се против Исламске државе не може друкчије.

Несумњиво је да ће либијској влади из Тобрука, која показује спремност да искорени џихадисте на својој територији, бити потребна помоћ. Каиро је одмах апеловао да се коалиција коју предводе САД супротстави исламистима у Либији? Француска и Египат позвале су на хитан састанак Савета безбедности УН.

Италијанска влада изразила је спремност да учествује у било каквој војној интервенцији како би се спречило напредовање исламиста у Либији. Министар одбране саопштио је да би Рим могао да пошаље 5.000 војника.

Премијер Матео Ренци дао је до знања да никаква одлука још није донета и да би интервенција морала да буде под кишобраном Уједињених нација и да укључи све актере: „локална племена, Афричку унију, арапске земље, Европљане”.

И док се ситуација у Либији драматично погоршава, расте број оних који би да се са јужних обала Средоземља дочепају италијанског копна. Прете нове катастрофе „људи из чамаца”.