Исламисти прескачу границе

Крвави напад на туристе у Националном музеју у центру Туниса потписала је Исламска држава, а њена терористичка акција крије јаку симболику јер је за циљ одабрана земљу рођења Арапског пролећа, усамљени пример релативно успешног модела кретања од деспотије ка демократији.

Милитанти Исламске државе и они које ова исламистичка група инспирише, до сада су користили хаос Ирака, Сирије и Либије, а ово је први пут да циљају Тунис, посебно његову туристичку индустрију од које у великој мери зависи национална економија.

Влада Туниса мораће да се суоче са чињеницом да непријатељи уставне демократије успех туниског експеримента доживљавају као претњу њиховој визији управљања по стриктно исламским кодовима.

Двојица исламиста обучавана у Либији су, искористивши време док су чувари музеја Бардо и оближње зграде парламента били на паузи за чај, убили 21 туристу и туниског полицајца, пре него што су их ликвидирале снаге реда.

Исламисти су се у Тунису појавили одмах после Револуције јасмина, обарања режима Зин ел Абидин Бен Алија 2011. Прво су стигли џихадисти лојални ал Каиди исламског Магреба, махом следбеници конзервативног салафистичког покрета. Групе попут Ансар ал Шариа су упоришта успоставили у близини границе са Алжиром.

Умерено крило исламиста из странке ен Нахда победило је на првим слободним изборима после чега је избила криза са секуларним снагама. Политичке разлике између два блока и даље су велике, што је потврдила поларизација на изборима октобра 2014, али Тунис је постао модел компромисних решења за друге транзиционе земље региона.

Користећи се хаосом Либије, потом су се последњих месеци појавиле групе које су следбеници ал Каидиних ривала из Исламске државе. Успоставилу су базе у тешко контролисаним и неприступачним подручјима на граници према Либији.

Процењује се да Тунишани имају један од највећих контингената међу странцима Исламске државе. Између 2.000 до 3.000 бори се на фронтовима Сирије, Ирака и Либије. Власти су у последње време успеле да спрече одлазак близу 9.000, али опасност прети од око 500 који су се, обучени и са искуством, вратили са амбицијом да сруше власт.

Сукоби наоружаних исламистичких група и снага реда све су чешћи од како су џихадисти у децембру 2013. убили двојицу секуларних политичара уводећи земљу у политичку кризу. „Вратићемо се и убити више вас. Нећете имати миран живот све док Тунис не спроведе исламско право”, поручивао је њихов лидер Бубакр ал Хаким.

Од како је у фебруару дужност премијера преузео Хабиб Есид, ојачано је војно присуство на граници са Либијом, а више од 400 џихадиста ухапшено. Ипак, напад у Тунису озбиљно је упозорење властима које су се само два дана уочи масакра похвалиле да су разбиле исламистичку ћелију која је регрутовала и за Либију слала џихадисте.

Екстремисти показују да своје претње могу да остваре свуда по арапском свету или Европи, директно провоцирајући одлучност и спремност анти-исламистичке коалиције да у заштити од терора делује одлучно и организовано.

Док свет са удобне удаљености прати бруталне обрачуне сунитских исламиста по Ираку и Сирији, крвави напад на музеј у граду Тунису и трагичан епилог подметања бомби по џамијама у главном граду Јемена, Сани, су најновије подсећање да је у супротстављању џихадистима ИД неопходна мултилатерална координација и сарадња.

Очекује се да таква акција буде тема самита Арапске лиге у Шарм ел Шеику крајем месеца, тим више јер Арапи оцењују да је коалиција против Исламске државе коју предводи САД умногоме неефикасна.

Терористи калифата показали су сопсобност да прелазе границе. Са Леванта у Јемен, из Либије у Тунис. Да би одговор био ефикасан, да би ово савремено зло било побеђено, такође ће морати да се прескачу границе, од Британије и Немачке, од БиХ и Србије до Турске.