Islamisti preskaču granice

Krvavi napad na turiste u Nacionalnom muzeju u centru Tunisa potpisala je Islamska država, a njena teroristička akcija krije jaku simboliku jer je za cilj odabrana zemlju rođenja Arapskog proleća, usamljeni primer relativno uspešnog modela kretanja od despotije ka demokratiji.

Militanti Islamske države i oni koje ova islamistička grupa inspiriše, do sada su koristili haos Iraka, Sirije i Libije, a ovo je prvi put da ciljaju Tunis, posebno njegovu turističku industriju od koje u velikoj meri zavisi nacionalna ekonomija.

Vlada Tunisa moraće da se suoče sa činjenicom da neprijatelji ustavne demokratije uspeh tuniskog eksperimenta doživljavaju kao pretnju njihovoj viziji upravljanja po striktno islamskim kodovima.

Dvojica islamista obučavana u Libiji su, iskoristivši vreme dok su čuvari muzeja Bardo i obližnje zgrade parlamenta bili na pauzi za čaj, ubili 21 turistu i tuniskog policajca, pre nego što su ih likvidirale snage reda.

Islamisti su se u Tunisu pojavili odmah posle Revolucije jasmina, obaranja režima Zin el Abidin Ben Alija 2011. Prvo su stigli džihadisti lojalni al Kaidi islamskog Magreba, mahom sledbenici konzervativnog salafističkog pokreta. Grupe poput Ansar al Šaria su uporišta uspostavili u blizini granice sa Alžirom.

Umereno krilo islamista iz stranke en Nahda pobedilo je na prvim slobodnim izborima posle čega je izbila kriza sa sekularnim snagama. Političke razlike između dva bloka i dalje su velike, što je potvrdila polarizacija na izborima oktobra 2014, ali Tunis je postao model kompromisnih rešenja za druge tranzicione zemlje regiona.

Koristeći se haosom Libije, potom su se poslednjih meseci pojavile grupe koje su sledbenici al Kaidinih rivala iz Islamske države. Uspostavilu su baze u teško kontrolisanim i nepristupačnim područjima na granici prema Libiji.

Procenjuje se da Tunišani imaju jedan od najvećih kontingenata među strancima Islamske države. Između 2.000 do 3.000 bori se na frontovima Sirije, Iraka i Libije. Vlasti su u poslednje vreme uspele da spreče odlazak blizu 9.000, ali opasnost preti od oko 500 koji su se, obučeni i sa iskustvom, vratili sa ambicijom da sruše vlast.

Sukobi naoružanih islamističkih grupa i snaga reda sve su češći od kako su džihadisti u decembru 2013. ubili dvojicu sekularnih političara uvodeći zemlju u političku krizu. „Vratićemo se i ubiti više vas. Nećete imati miran život sve dok Tunis ne sprovede islamsko pravo”, poručivao je njihov lider Bubakr al Hakim.

Od kako je u februaru dužnost premijera preuzeo Habib Esid, ojačano je vojno prisustvo na granici sa Libijom, a više od 400 džihadista uhapšeno. Ipak, napad u Tunisu ozbiljno je upozorenje vlastima koje su se samo dva dana uoči masakra pohvalile da su razbile islamističku ćeliju koja je regrutovala i za Libiju slala džihadiste.

Ekstremisti pokazuju da svoje pretnje mogu da ostvare svuda po arapskom svetu ili Evropi, direktno provocirajući odlučnost i spremnost anti-islamističke koalicije da u zaštiti od terora deluje odlučno i organizovano.

Dok svet sa udobne udaljenosti prati brutalne obračune sunitskih islamista po Iraku i Siriji, krvavi napad na muzej u gradu Tunisu i tragičan epilog podmetanja bombi po džamijama u glavnom gradu Jemena, Sani, su najnovije podsećanje da je u suprotstavljanju džihadistima ID neophodna multilateralna koordinacija i saradnja.

Očekuje se da takva akcija bude tema samita Arapske lige u Šarm el Šeiku krajem meseca, tim više jer Arapi ocenjuju da je koalicija protiv Islamske države koju predvodi SAD umnogome neefikasna.

Teroristi kalifata pokazali su sopsobnost da prelaze granice. Sa Levanta u Jemen, iz Libije u Tunis. Da bi odgovor bio efikasan, da bi ovo savremeno zlo bilo pobeđeno, takođe će morati da se preskaču granice, od Britanije i Nemačke, od BiH i Srbije do Turske.