Da li je Zapad shvatio realnost u Ukrajini

Nije prošlo ni desetak dana od potpisivanja sporazuma o primirju na istoku Ukrajine, a na uticajnim mestima na Zapadu otvorena je debata o slabom razumevanju događaja koji su prethodili krizi. Mnogi su saglasni da je ruska reakcija na ukrajinska previranja zatekla zapadne lidere, kao i da se na terenu odvija jedna nova politička realnost. Tezu je prvi zvanično artikulisao Dom lordova britanskog parlamenta.

Ujedinjeno Kraljevstvo, ali i Evropska unija, snose krivicu zbog toga što su poput mesečara ušetali u ukrajinsku krizu. London se takođe nije ponašao kao aktivan igrač kao što bi trebalo, poručuje spoljnopolitički odbor ovog dela parlamenta.

Izveštaj – koji je dosad najsveobuhvatniji parlamentarni komentar događaja u Ukrajini – takođe kritikuje ekspertizu događaja na istoku Evrope čiji je kvalitet u drastičnom padu pa je „dovela do katastrofalno lošeg tumačenja raspoloženja u periodu uoči krize”.

„Iako je došlo do povećanja broja stručnjaka koji se u Forin ofisu bave Ukrajinom i Rusijom, ne vidimo dokaze da je to povećanje deo dugoročne obnove dubinskog razumevanja političkog i lokalnog konteksta u Rusiji i regionu”, navodi se u izveštaju u kojem se još tvrdi: „Odnos Evropske unije prema Rusiji predugo je bio zasnovan na optimističnoj pretpostavci da je Rusija na putu da postane demokratska ’evropska’ zemlja. To ipak nije slučaj. Članice (EU) bile su previše spore da bi ponovo razmatrale svoju politiku i prilagodile je realnosti današnje Rusije.”

Naročito se ističe britanska odgovornost za Ukrajinu, delom i zbog toga što je London bio jedan od potpisnika Budimpeštanskog sporazuma iz 1994. kojim je ovoj zemlji garantovan teritorijalni integritet u zamenu za odricanje od nuklearnog arsenala.

Izveštaj Doma lordova dolazi samo dan nakon incidenta u kojem su avioni Britanskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) hitno poleteli da bi ispratili ruske bombardere „tupoljev-95” primećene u međunarodnom vazdušnom prostoru blizu obale Kornvola.

„Borbeni avioni RAF-a za brzo reagovanje ’tajfun’ poleteli su nakon što su ruske letelice identifikovane blizu vazdušnog prostora Ujedinjenog Kraljevstva. Ni u jednom trenutku ruski vojni avioni nisu ušli u suvereni vazdušni prostor Ujedinjenog Kraljevstva”, izjavio je portparol britanskog ministarstva odbrane.

Britanski lordovi su se takođe osvrnuli na pitanje proširenja EU na istok i u tom smislu su pozvali na veću realističnost.

Veza sa realnošću je tačka na kojoj počiva i nova etapa nemačke politike prema ukrajinskoj krizi. Za razliku od britanskih plemića, nemački mediji slave novi, popustljiviji pristup svoje kancelarke prema Rusiji koji je, prema njihovom tumačenju, zasnovan upravo na stvarnim odnosima snaga na terenu.

„Ukrajinska kriza je promenila nemačku politiku, a promenila je i Merkelovu. Ona je ranije uzmicala pred teškim odlukama, ali sada vuče poteze koje bi u prošlosti izbegavala. Preuzela je inicijativu i potpuno suprotno svom ustaljenom načinu funkcionisanja – krenula je u misiju čiji je ishod neizvestan”, piše „Špigl”.

Zaokret nemačke kancelarke tumači se detaljima iz njene biografije iz perioda života koji je provela u Istočnoj Nemačkoj, a koji je za nju stalan izvor paralela sa savremenim političkim kontekstom. Sećanje na Istočnu Nemačku je za Merkelovu donedavno predstavljalo izvor posvećenosti borbi za slobodu i ljudska prava, dok isti primer danas služi za podsećanje da postoje situacije u kojima ništa nije moguće učiniti.

Čak ni Amerikanci nisu bili spremni da vojno brane građane Istočne Nemačke 1961, izjavila je Merkelova na nedavno održanoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu. „I ne krivim ih”, dodala je uz obrazloženje da je u to vreme realnost bila takva.

Izveštači sa minhenske konferencije zapazili su da je realnost reč koju je kancelarka više puta ponovila. Prepoznaje je u Putinovoj superiornosti u Ukrajini, kao i kod sirijskog predsednika Bašara el Asada. „Morate da se nosite sa stvarnošću onakvom kakva zaista jeste”, poručila je nemačka kancelarka.