Ruska ukrštenica

Borba ruskih ,,favorita” za Kremlj počela je (u ponedeljak) bez Medvedeva, kandidata koga je za mesto predsednika Rusije predložio Putin. Gledaocima televizije predstavljeni su Zjuganov, Žirinovski i izvesni Andrej Bogdanov – jedan vodeći komunista, vodeći desni nacionalista i ,,demokrata”, ali ovaj poslednji, propušten je u krug na brzinu. Očigledno, da vlast pokušava da pred ravnodušnom javnošću nekako pokrije mesto administrativno istisnutog Kasjanova. Čini se, jedinog istinski nepoželjnog na skorim izborima (2. marta).

Promocija programa četvorice trebalo je da ostavi utisak njihovog eventualnog sučeljavanja. Ili, da bar liči na to. Ali, kako u kvizu nije bilo i ,,Putinovog naslednika” (izjavio je da neće učestvovati u debatama), cela stvar delovala je promašeno. Koga bi još zanimao taj izanđali, od Jeljcina ne menjan oponentski dekor, kada na sceni nije i junak finala!?

Ruski izbori lišeni su drame političke konkurencije. Bez izbornosti, svedeni su na formu i ,,neizvesni” su taman koliko su bili i nekadašnji sovjetski. Pravi oponenti vlasti, makar i nejaki kakvi jesu (Kasparov, Kasjanov i drugi) odstranjeni su od birališta energičnim merama vlasti, žigosani da su ,,izdajnici”, u dosluhu sa spoljnim faktorima.

Zastrašivanje javnosti ,,urotom protiv Rusije” imalo je i ima uticaj. ,,Strah od Zapada” lišio je reformatora Putina potrebe da se u areni eventualno bori za svoje ideje. Makar i da su najbolje. Na drugoj strani, olakšavao je vlastima da ponekad, sasvim bez straha da će za to položiti račun, uvrću ruku neistomišljenicima. U Tverskoj oblasti, upravo je aktuelan jedan takav slučaj, nekog Romana Nikolajčika, monarhiste koji je u savezu s Kasparovim. Uhapšen je prošlog petka u Tveru. Posle ispitivanja o političkim aktivnostima, odveden je... u duševnu bolnicu (,,Moskou tajms”). Ne mora Kremlj da zna o slučaju, ali ,,atmosfera” koju stvara Kremlj ohrabruje ili obeshrabruje akcije sitnijih u hijerarhiji. Ona već dugo ne ohrabruje da se pita ili piše, pa to daje i odliku izborima.

Politički život Rusije je u senci negovanog, ali i teško osporivog autoriteta predsednika Putina. Predsednik je postigao neke dobre stvari za Rusiju. Više u spoljnoj politici, nego na polju njenih unutrašnjih slabosti. Ali, visok uticaj u biralištu, pomogao je Putinu da zemlju vrati pod dominaciju samo jedne partije i da, posle toga, sam imenuje i svog predsedničkog naslednika. Sledeće što predstoji jeste pomeranje težišta izvršne vlasti sa nivoa šefa države na nivo šefa vlade. Tamo gde će biti Putin.

Ruski izbori su u službi reforme s vrha. Medvedev je promatran i kroz druge kandidate. Ali, ne zna se koje sve, i šta je to što je kod neizabranih smetalo predsedniku. To su tajne koje zna samo Putin. Ne postoji svedočanstvo o procesu kristalizovanja krajnjeg izbora. Razume se, to nije na račun Medvedeva – po svemu sudeći, najboljeg među ,,promatranima”. Tiče se zatvorenosti procesa.

Dva Putinova mandata su osam godina ruskog uspona. Time je opravdan kredit ruskog poverenja u predsednika. I Putinovo objašnjenje ,,Putinovog načina” je logično. Rekao bi, Rusiji je potrebna stabilnost!

Nedemokratičnost u odlučivanju a ,,demokratičnost” u riziku, izražena opštim karakterom posledica, ne znače stabilnost. Prema tome, izbori jesu enigmatični, ali time što se želi znati s čim pristiže Dmitrij Medvedev? Zašto se Vladimir Putin udružio baš s njim?

Biće vremena, čućemo Medvedeva. Ali evo jednog stava novog čoveka već sada: ,,Rusija je zemlja pravnog nihilizma. Nema evropske zemlje koja bi mogla da se pohvali takvim prenebregavanjem zakona”, rekao je Medvedev. Korupcija je ,,sveobuhvatna” i dopušta sve. Rešiti se korupcije moralo bi da bude ,,nacionalni program”, citiran je.

Bezakonje i korupcija. Prvi put se čuje da je to antiruska urota. Opredeljenjeza pravnika, umesto za još jednog policajca, budi nadu da to zna i Putin.