Rusiji mogu da zamirišu grčke jagode

„Nije sasvim jasno u kom stanju su grčka ekonomija i budžet. U ovom trenutku ne možemo reći da bilo ko ima mišljenje šta treba ili ne treba da se uradi, niti šta treba zameniti, jer nemamo celu sliku”, tim rečima je Maris Lauri, ministar finansija Estonije, ove sedmice opisao sadašnju fazu oporih pregovora Brisela i Atine, koja, uzgred, danas odnekud treba da isplati MMF-u ratu kredita u visini od 352 miliona evra.

Ozbiljno izolovana od evropskog finansijskog tržišta, Atina već 16. marta MMF-u treba da namiri još 580 miliona evra, a zatim 20. marta istom poveriocu još 350 miliona evra. U isto vreme odnosi Grčke i njenih zapadnih poverilaca verbalno su sve grublji.

„Ako Grčka hoće da izađe iz evrozone, može slobodno da ide”, izjavio je, barem prema navodima grčke štampe, Jerun Dejselblum, predsednik Evrogrupe.„Evropska centralna banka sprovodi politiku davljenja grčke vlade”, ocenio je juče Varufakis, nakon odluke ECB da ne dozvoli Grčkoj da emituje (i ponudi zainteresovanim investitorima) nove kratkoročne dužničke obveznice kako bi njihovom prodajom namakla sredstva za isplatu prispelih dugova.

Grčkoj neće ostati ništa drugo nego da se povinuje stavu poverilaca i ispoštuje sve ranije ugovorene obaveze, uporno i sa dozom sarkazma ponavlja ovih dana Volfgang Šojble.

U najnovijoj fazi širokih evropskih razmimoilaženja, preki Šojbleov stav nosi u sebi klicu rizika.

Naime, Evropa se i ovog puta, kao i mnogo puta ranije tokom grčke finansijske krize, ponaša kao da je reč o teško obolelom pacijentu kome u nametnutoj izolaciji niko sa strane ne sme da priđe.

Ta „bolnička pravila” danas izgleda više ne važe, između ostalog i zato što „egejski pacijent” i druge članice evrozone sa osećajem za biznis više i nisu tako poslušni.

„Grčke jagode, breskve i pomorandže trunu u magacinima zbog sankcija EU prema Rusiji, možda postoji način da sarađujemo”, spomenuo je nedavno zvaničnoj Moskvi Panajotis Sguridis, zamenik grčkog ministra za razvoj poljoprivrede.

Svesna da izvestan broj članica evrozone ima teskobne odnose sa ekonomskom politikom Brisela, Moskva je ove zime ušla u delikatne trgovinske pregovore sa Grčkom, Mađarskom i pojedinim baltičkim zemljama.

„Rusko ministarstvo poljoprivrede razmatra moguće načine ublažavanja embarga na uvoz hrane iz pojedinih država EU, poput Grčke, Kipra i Mađarske”, izjavio je u sredu ruski ministar Nikolaj Fjodorov, preneo je atinski „Katimerini” pozivajući se na ekonomski list „Rosbizniskonsalting”.

Računica je naizgled jednostavna.

Grčka, Mađarska i Kipar 2013. godine izvezli su u Rusiju, koja je danas pod embargom, hrane u vrednosti 203 miliona evra. Grčki udeo iznosio je 114 miliona evra, udeo Mađarske 77 miliona, a Kipra 12 miliona evra. Pre uvođenja sankcija Grčka je bila peti snabdevač Rusije voćem (108 miliona evra). Taj izvoz sada je zatučen odlukom Brisela.

Moskva, istina, ne nudi direktan uvoz voća, povrća i svežeg mesa izabranoj trojci (i time prekid embarga), već zajedničke investicije proizvođača i ruskih prerađivača.

„Razmatramo koje civilizovane opcije postoje da pozitivno odgovorimo na zahteve zemalja koje traže pristup ruskom tržištu”, precizirao je ministar Fjodorov.

Brisel u međuvremenu tek treba da osmisli „civilizovane opcije” u napetim i precizno oročenim pregovorima sa Atinom.