Русији могу да замиришу грчке јагоде

„Није сасвим јасно у ком стању су грчка економија и буџет. У овом тренутку не можемо рећи да било ко има мишљење шта треба или не треба да се уради, нити шта треба заменити, јер немамо целу слику”, тим речима је Марис Лаури, министар финансија Естоније, ове седмице описао садашњу фазу опорих преговора Брисела и Атине, која, узгред, данас однекуд треба да исплати ММФ-у рату кредита у висини од 352 милиона евра.

Озбиљно изолована од европског финансијског тржишта, Атина већ 16. марта ММФ-у треба да намири још 580 милиона евра, а затим 20. марта истом повериоцу још 350 милиона евра. У исто време односи Грчке и њених западних поверилаца вербално су све грубљи.

„Ако Грчка хоће да изађе из еврозоне, може слободно да иде”, изјавио је, барем према наводима грчке штампе, Јерун Дејселблум, председник Еврогрупе.„Европска централна банка спроводи политику дављења грчке владе”, оценио је јуче Варуфакис, након одлуке ЕЦБ да не дозволи Грчкој да емитује (и понуди заинтересованим инвеститорима) нове краткорочне дужничке обвезнице како би њиховом продајом намакла средства за исплату приспелих дугова.

Грчкој неће остати ништа друго него да се повинује ставу поверилаца и испоштује све раније уговорене обавезе, упорно и са дозом сарказма понавља ових дана Волфганг Шојбле.

У најновијој фази широких европских размимоилажења, преки Шојблеов став носи у себи клицу ризика.

Наиме, Европа се и овог пута, као и много пута раније током грчке финансијске кризе, понаша као да је реч о тешко оболелом пацијенту коме у наметнутој изолацији нико са стране не сме да приђе.

Та „болничка правила” данас изгледа више не важе, између осталог и зато што „егејски пацијент” и друге чланице еврозоне са осећајем за бизнис више и нису тако послушни.

„Грчке јагоде, брескве и поморанџе труну у магацинима због санкција ЕУ према Русији, можда постоји начин да сарађујемо”, споменуо је недавно званичној Москви Панајотис Сгуридис, заменик грчког министра за развој пољопривреде.

Свесна да известан број чланица еврозоне има тескобне односе са економском политиком Брисела, Москва је ове зиме ушла у деликатне трговинске преговоре са Грчком, Мађарском и појединим балтичким земљама.

„Руско министарство пољопривреде разматра могуће начине ублажавања ембарга на увоз хране из појединих држава ЕУ, попут Грчке, Кипра и Мађарске”, изјавио је у среду руски министар Николај Фјодоров, пренео је атински „Катимерини” позивајући се на економски лист „Росбизнисконсалтинг”.

Рачуница је наизглед једноставна.

Грчка, Мађарска и Кипар 2013. године извезли су у Русију, која је данас под ембаргом, хране у вредности 203 милиона евра. Грчки удео износио је 114 милиона евра, удео Мађарске 77 милиона, а Кипра 12 милиона евра. Пре увођења санкција Грчка је била пети снабдевач Русије воћем (108 милиона евра). Тај извоз сада је затучен одлуком Брисела.

Москва, истина, не нуди директан увоз воћа, поврћа и свежег меса изабраној тројци (и тиме прекид ембарга), већ заједничке инвестиције произвођача и руских прерађивача.

„Разматрамо које цивилизоване опције постоје да позитивно одговоримо на захтеве земаља које траже приступ руском тржишту”, прецизирао је министар Фјодоров.

Брисел у међувремену тек треба да осмисли „цивилизоване опције” у напетим и прецизно ороченим преговорима са Атином.