Srbi sa KiM traže formiranje zajednice srpskih opština

Gračanica – Predstavnici opština sa srpskom većinom sa Kosova i Metohije doneli su juče u Gračanici odluku o jedinstvenom političkom delovanju, zaštiti prava i ostvarivanju interesa srpskog naroda kroz formiranje snažne zajednice srpskih opština.

To je jedan od ukupno deset zaključaka na prvoj zajedničkoj sednici srpskih odbornika, poslanika u kosovskom parlamentu, članova kosovske vlade, predstavnika privremenih veća, Srba zastupljenih u sistemu zdravstva i prosvete, javnom i kulturnom životu.

„Srpski narod na Kosovu i Metohiji zahteva poštovanje ustavnih i zakonskih odredbi u vezi sa zastupljenošću Srba u institucijama i javnim preduzećima na svim nivoima i zastupljenošću Srba u opštinama u kojima Srbi ne čine većinu”, piše u jednom od zaključka sednice, na kojoj je usvojeno i da Srbi insistiraju na principu da je njihovo predstavljanje u institucijama na svim nivoima i odabir srpskih kadrova „isključiva nadležnost izabranih srpskih političkih predstavnika”.

U Gračanici je, kroz jedan od zaključaka, zatražena zaštita imovine i prava Srpske pravoslavne crkve, zatim da donošenje novih zakonskih predloga o pitanjima od značaja za srpsku zajednicu bude isključivo uz saglasnost izabranih srpskih političkih predstavnika, ali i da prioritet u radu Srba u političkim institucijama na svim nivoima treba da bude stvaranje uslova za povratak proteranih. Takođe, zadatak svih, zaključeno je, treba da bude rasvetljavanje sudbine kidnapovanih i nestalih, ali i procesuiranje odgovornih za zločine koji su počinjeni od 1998. godine.

Zatraženo je zaustavljanje privatizacije i ispitivanje zloupotreba u dosadašnjem procesu privatizacije državne, društvene i zadružne imovine, ali i zaključeno da je potrebno sprovođenje popisa u opštinama sa srpskom većinom, što bi bio preduslov za obezbeđivanje realnih budžeta lokalnih samouprava.

Na sednici, kojoj su u prepodnevnim satima prisustvovali i Marko Đurić, direktor vladine Kancelarije za Kosmet, kao i Dejan Pavićević, oficir za vezu Beograda sa Prištinom, zatražena je adekvatna zastupljenost Srba u pravosudnom sistemu, imenovanje notara, sudija, tužilaca, advokata, priznavanje licenci Advokatske komore Srbije i „hitno” oslobađanje političkih zatvorenika i obustavljanje politički motivisanih postupaka.

Na samom početku sednice, koja je počela himnom „Bože, pravde” i na kojoj je minutom ćutanja odata pošta stradalim Srbima u martovskom pogromu, prisutnima se obratio Marko Đurić, rekavši: „„Svima je jasno koliko je današnji dan važan u novijoj istoriji Kosova i Metohije. Došao sam da vam kažem da je potrebno da se ujedinite, da je potrebno da kao nikada do sada radite i politički delujete zajedno. Da na ovom sastanku, koji ima potencijal da bude upamćen kao prvi u nizu važnih srpskih sastanaka, definišete ključne prioritete naše borbe za opstanak i za političku snagu srpskog naroda na Kosmetu. To nisu ciljevi koji opterećuju Beograd i Prištinu u njihovom nastojanju da nađu formulu za međusobnu saradnju.”

U uvodnom delu sednice je govorio i Branimir Stojanović, zamenik premijera kosovske vlade, uz napomenu: „Ne pristajemo da nam slobodu dajete na kašičicu, jer ako nam je ne date svojevoljno, sami ćemo je oteti.”

Sednicom je predsedavao Ljubomir Marić, ministar za lokalnu samoupravu u privremenoj vladi Kosova, koji je pozvao međunarodnu zajednicu da bude „primer iskrenog pristupa”, ali i naglasio da Srbi ne žele da odlučuju o sudbini drugih, ali da s pravom žele da utiču na svoj život.