Krim kao tvrđava

Ruski potezi: Godinu dana posle pripajanja Krima Rusiji ovo crnomorsko pooluostrvo je opet u centru svetske pažnje. Oko poluostrva se pletu sve brojnije vojne priče koje, kada se sklope, navode na samo jedan zaključak: Krim postaje vojna tvrđava Rusije.

O strateškom položaju Krima u crnomorskom regionu ne treba trošiti reči. Neuporedivo je zanimljivije šta je sve uradila ili će Moskva da uradi na ovom zaista isturenom vojnom položaju. Na poluostrvu je već stacionirano 14 borbenih aviona:  Su-27SM i Su-30. Krajem prošle godine na Krimu su instalirani protivavionski sistemi S-300MU.

Najnovije vesti kažu da je Rusija, u sklopu priprema za predstojeće manevre, stacionirala na poluostrvu deset strateških bombardera Tu-22MNR sposobnih da nose atomsko oružje. Ne treba isključiti mogućnost da će ovi vazdušni džinovi i posle manevara ostati na Krimu.

Ruske pomorske snage na Krimu dobiće ove i naredne godine šest novih fragata opremljenih za borbu protiv podmornica i šest podmornica na nuklarni program tipa „Varšavjanka”, veći broj raketnih čamaca ...

Pravi dragulj u ruskoj vojnoj tvrđavi na Krimu su raketni sistemi „Bastion” koji su, kako je to potvrdio ruski predsednik Vladimir Putin, prošle godine stacionirani na poluostrvu. Ruski dnevnik „Komsomolskaja pravda” otkrio je neke tajne ovog „čudesnog oružja”.

„Srce” ovog sistema su krstareće rakete osmišljene za dejstvo na moru. Ruski list navodi mišljenje stručnjaka koji tvrde da Bastion” može da izbace iz borbe najmoćniju formaciju na moru: nosač aviona sa svim zaštitnim brodovima u njegovoj pratnji.

Krstareća raketa iz sistema „Bastion” , navodi ruski informativni portal „Sputnik”, duga je 8,6 metara i teška tri tone. Može da dostigne maksimalnu visinu od 14 hiljada metara a sposobna je da leti dva puta brže od brzine zvuka čak i na deset metara iznad površine mora. Zbog manevarskih sposobnosti – prilagođavanje putanje tokom leta i koordinacije između ispaljenih  raketa – gotovo je neuvatljiva za protivničke radare. Jednom rečju „Bastion” je oružje od kojeg nema odbrane.

Kako najavljuje ruski ministra odbrane Sergej Šojgu Moskve će i narednih godina nastaviti da utvrđuje Krim. Predviđena je izgadnja novih vazdušnih i pomorskih baza, modernizacija naoružanja... Do 2020. godine Crnomorska flota dobiće iz centralne vojne kase više od 86 milijardi rubalja.

Šta kažu Amerikanci: SAD veoma pažljivo prate  vojne poteze Rusije, posebno one na Krimu. Amerikance posebno brine mogućnost da rusko nukelarno oružje stigne na crnomorsko poluostrvo.

„ Rusija čini stvari koje u suštini provociraju. Ove provokacije izazvaće političke, diplomatske a možda i vojne odgovore”, izjavio načelnik Generalštaba vojske SAD, general Martin Dempsej.

Mnogo detaljnije američke procene čule su se na na jednom „propitivanju” u Kongresu. Tom prilikom admiral Vilijam Gortnej, šef američke severne komande je rekao:

„ Rusija radi na tome da teške bombardere, podmornice i ratne brodove naoruža krstarećim raketama sa klasičnim bojevim punjenjem koje mogu da budu neuhvatljive za našu protivraketnu odbranu”, upozorio je američki admiral.

Gortnej je, tom prilikom, objasnio da bi, u tom slučaju, Kremlj bio u mogućnosti da i bez upotrebe nuklearnog oružja parira američkoj vojnoj sili.

„ Naš protivnik , koja ima tehničke sposobnosti gotovo kao i mi, razvija konvencionalne krstareće raketa. One mogu da mu omoguće udar na SAD bez otvorenog rizika od nuklearnog protivudara. Mi smo zbog toga veoma zabrinuti ”, zaključio je američki admiral.

Gortner je podsetio da SAD već četiri decednije poseduju krstareće raketa  visoke preciznosti, sposobne da zaobiđu protivnički raketni sistem odbrane.

„Kada i druga strana ima takvu istu mogućnost, da izvede napad s velike udaljenosti, onda imamo ozbiljan problem da odlučimo šta da radimo”, rekao je admiral Gortner.

Na istom sastanku u Kongresu  posvećom finansiranju razvoja američke protivraketne odbrane za 2016. godine čule su se, međutim, još neke teme. Predstavnici Ministarstva odbrane i državnih agencija upozorili su da pored ruske opasnosti postoje i raketni programi Irana i Severne Koreje koji su ozbiljna pretnja za SAD.

„Teheran i Pjongjang rade na razvoju interkontinentalnih rakerta koje su u stanju da ugroze bezbednost SAD”, izjavio je tom priliko Brajan Mek Kejon, podsekeretar u Ministarstvu odbrane.

Zbog toga je potrebno da SAD rade na pravom „odgovoru” : izgradnji nacionalnog i regionalnih sistema protivraketne odbrane. To bi značilo instaliranje dodatnih „lovaca” na rakete na Aljasci i formiranje antiraketnih sistema u Evropi, na Bliskom Istoku i u Jugoistočnoj Aziji.

Administracija predsednika Baraka Obame planirala  je da za ove „poslove” sledeće godine SAD potroše 9,7 milijardi dolara.