Muzikom protiv segregacije

U vreme kada je kompozicija „Promene će uslediti” (A Change Is Gonna Come) ušla u muzičke radnje i radio emisije, a izdata je 1964. na albumu „Bez dobrih vesti” („Ain’t That Good News”), rasna segregacija i predrasude u SAD bili su nepremostivi problemi.

U prethodnom stvaralaštvu, soul pevač Sem Kuk nije išao dalje od želje da napravi dobru pesmu koja će da bude slušana. Ovo je bilo prvi put da je odlučio da publici uputu jasnu antirasnu poruku. Kažu da ga je na ovaj korak navela kompozicija „Oduvano vetrom” Boba Dilana jer nije mogao da veruje da je tako upečatljivu antirasnu kompoziciju napisao – belac. Odlučio je da i on stvori nešto slično.

Različiti pokreti za zaštitu ljudskih prava prihvatili su pesmu kao optimističko izražavanje želje da se segregaciji i rasnim predrasudama u SAD konačno stane na kraj. Nažalost, pesma „Promene će uslediti” privukla je pravu pažnju publike tek nakon što je Kuk tragično preminuo. Ustrelio ga je vlasnik jednog motela koji je tvrdio da je pevač u sobi pokušao da siluje devojku. Tek po smrti pevača kompozicija je izdata kao singl. „Promene će uslediti” stekla je status protestne pesme koju su prihvatili i drugi izvođači, pa čak i reperi kada je, mnogo godina kasnije, nastupilo njihovo vreme.

Pesmu „Promene će uslediti” snimio je i pevač Sil novembra 2008. i vratio je na sve liste najslušanijih ritam i bluz i hip-hop kompozicija. Deo Silovog uspeha mnogi pripisuju i činjenici da se Barak Obama kandidovao za predsednika SAD koji je u svom pobedničkom govoru naglasio „da će promene doći u Ameriku”.

Inače, delovi teksta inspirisani su incidentom tokom kog su Kuk i nekolicina njegovih prijatelja uhapšeni zbog narušavanja javnog reda nakon što su u jednom motelu u Šrivportu, u državi Luizijana, odbili da im zbog boje kože izdaju sobe.

Nije to bio izdvojen slučaj. U tim godinama kao da je mržnja belog američkog stanovništva prema „obojenim” i dođošima posebno kulminirala. Sukobi, fizički obračuni, pa i pravi pogromi bili su svakodnevna „zabava” za belu rulju iz sirotinjskih četvrti velikih gradova preplavljenih automobilima i ukrašenim zdanjima koja su SAD prikazivala kao raj na zemlji i priliku za svakoga željnog rada i „slobode”. Ta bela rulja je sopstveni bes iskaljivala na jedini način koji joj je bio prirodan. A sve zbog one sasvim druge američke svakodnevice: mračne, bednih uslova života, plata koje nisu dozvoljavale mnogo više od pukog preživljavanja… 

Inače, kompozicija „Promene će uslediti” prvi put je izvedena u šou čuvenog Džonija Karsona, 7. februara 1964. godine. Alan Klajn, novi Kukov menadžer, toliko je bio oduševljen pesmom da je uspeo da ubedi Kuka da umesto tada novog singla „Zar to nisu dobre vesti” izvede „Promene će uslediti”. Smatrao je da je upravo to poruka koju je trebalo izreći pred najširim auditorijem.

Interesantno je da Kuk nije voleo da ovu kompoziciju izvodi pred publikom. Kako je jednom rekao svom prijatelju i pevaču Bobiju Vomaku, zvučala mu je kao – smrt. Pre osam godina, „Promene će uslediti” je odabrana za čuvanje u Kongresnoj biblioteci kao „kulturno, istorijski i estetski važna”.

Promene će uslediti

Rođen sam pored reke u nevelikom šatoru

I sve od tada krećem se kao i ta reka

Mnogo, mnogo vremena je prošlo

Ali, ubeđen sam, promena će uslediti, svakako

Preteško je živeti, ali mene je strah od umiranja

Jer ne znam šta se dešava gore, iznad neba

Mnogo, mnogo vremena je prošlo

Ali znam, promena će se desiti, hoće sigurno

Kada krenem u bioskop, dole u centru

Uvek mi neko kaže: „Ne muvaj se tuda”

Mnogo, mnogo vremena će proći

Ali znam, promena će se desiti, hoće sigurno

Onda odem kod brata

I zakukam mu: „Pomagaj, molim te”

Ali on se samo osvrne i zvizne me

I ponovo baci na kolena.

Bilo je vremena kada sam mislio da neću dugo opstati

Ali sada sam uveren da mogu da nastavim

Mnogo, mnogo vremena je prošlo

Ali, ubeđen sam, promena će sigurno uslediti