Музиком против сегрегације

У време када је композиција „Промене ће уследити” (A Change Is Gonna Come) ушла у музичке радње и радио емисије, а издата је 1964. на албуму „Без добрих вести” („Ain’t That Good News”), расна сегрегација и предрасуде у САД били су непремостиви проблеми.

У претходном стваралаштву, соул певач Сем Кук није ишао даље од жеље да направи добру песму која ће да буде слушана. Ово је било први пут да је одлучио да публици упуту јасну антирасну поруку. Кажу да га је на овај корак навела композиција „Одувано ветром” Боба Дилана јер није могао да верује да је тако упечатљиву антирасну композицију написао – белац. Одлучио је да и он створи нешто слично.

Различити покрети за заштиту људских права прихватили су песму као оптимистичко изражавање жеље да се сегрегацији и расним предрасудама у САД коначно стане на крај. Нажалост, песма „Промене ће уследити” привукла је праву пажњу публике тек након што је Кук трагично преминуо. Устрелио га је власник једног мотела који је тврдио да је певач у соби покушао да силује девојку. Тек по смрти певача композиција је издата као сингл. „Промене ће уследити” стекла је статус протестне песме коју су прихватили и други извођачи, па чак и репери када је, много година касније, наступило њихово време.

Песму „Промене ће уследити” снимио је и певач Сил новембра 2008. и вратио је на све листе најслушанијих ритам и блуз и хип-хоп композиција. Део Силовог успеха многи приписују и чињеници да се Барак Обама кандидовао за председника САД који је у свом победничком говору нагласио „да ће промене доћи у Америку”.

Иначе, делови текста инспирисани су инцидентом током ког су Кук и неколицина његових пријатеља ухапшени због нарушавања јавног реда након што су у једном мотелу у Шривпорту, у држави Луизијана, одбили да им због боје коже издају собе.

Није то био издвојен случај. У тим годинама као да је мржња белог америчког становништва према „обојеним” и дођошима посебно кулминирала. Сукоби, физички обрачуни, па и прави погроми били су свакодневна „забава” за белу руљу из сиротињских четврти великих градова преплављених аутомобилима и украшеним здањима која су САД приказивала као рај на земљи и прилику за свакога жељног рада и „слободе”. Та бела руља је сопствени бес искаљивала на једини начин који јој је био природан. А све због оне сасвим друге америчке свакодневице: мрачне, бедних услова живота, плата које нису дозвољавале много више од пуког преживљавања… 

Иначе, композиција „Промене ће уследити” први пут је изведена у шоу чувеног Џонија Карсона, 7. фебруара 1964. године. Алан Клајн, нови Куков менаџер, толико је био одушевљен песмом да је успео да убеди Кука да уместо тада новог сингла „Зар то нису добре вести” изведе „Промене ће уследити”. Сматрао је да је управо то порука коју је требало изрећи пред најширим аудиторијем.

Интересантно је да Кук није волео да ову композицију изводи пред публиком. Како је једном рекао свом пријатељу и певачу Бобију Вомаку, звучала му је као – смрт. Пре осам година, „Промене ће уследити” је одабрана за чување у Конгресној библиотеци као „културно, историјски и естетски важна”.

Промене ће уследити

Рођен сам поред реке у невеликом шатору

И све од тада крећем се као и та река

Много, много времена је прошло

Али, убеђен сам, промена ће уследити, свакако

Претешко је живети, али мене је страх од умирања

Јер не знам шта се дешава горе, изнад неба

Много, много времена је прошло

Али знам, промена ће се десити, хоће сигурно

Када кренем у биоскоп, доле у центру

Увек ми неко каже: „Не мувај се туда”

Много, много времена ће проћи

Али знам, промена ће се десити, хоће сигурно

Онда одем код брата

И закукам му: „Помагај, молим те”

Али он се само осврне и звизне ме

И поново баци на колена.

Било је времена када сам мислио да нећу дуго опстати

Али сада сам уверен да могу да наставим

Много, много времена је прошло

Али, убеђен сам, промена ће сигурно уследити