Čo­ve­čan­stvu pre­ti žeđ

Kap po kap, svet je na ko­rak od ve­li­ke ne­sta­ši­ce pi­ja­će vo­de, upo­zo­ri­le su Uje­di­nje­ne na­ci­je kra­jem pro­šle sed­mi­ce, po­vo­dom obe­le­ža­va­nja Svet­skog da­na vo­de (22. mar­ta). 

Već 2030. go­di­ne čo­ve­čan­stvo se mo­že su­o­či­ti sa de­fi­ci­tom vo­de od 40 od­sto uko­li­ko sme­sta ne poč­ne da una­pre­đu­je odr­ža­va­nje i ko­ri­šće­nje dra­go­ce­nih iz­vo­ra, sma­tra­ju UN.

Svet­ski eko­nom­ski fo­rum iz Da­vo­sa sma­tra da je kri­za sa vo­do­snab­de­va­njem sve­ta je­dan od vo­de­ćih glo­bal­nih ri­zi­ka u pred­sto­je­ćoj de­ce­ni­ji zbog slo­že­nog ukr­šta­nja ra­zno­rod­nih fak­to­ra: de­mo­graf­ske eks­plo­zi­je, po­ra­sta si­ro­ma­štva, ću­dlji­vih kli­mat­skih pro­me­na, eko­nom­skog po­su­sta­ja­nja... Fo­rum zlo­slut­no prog­no­zi­ra da će bu­du­ći ma­njak vo­de ši­rom sve­ta ima­ti i „po­li­tič­ke po­sle­di­ce”.

Da­na­šnji po­ka­za­te­lji osku­di­ce vo­de već su alar­mant­ni – od se­ve­ro­i­stoč­ne Ki­ne, in­dij­skog pot­kon­ti­nen­ta i Per­sij­skog za­li­va do Sa­he­la i Pod­sa­ha­re, ju­ga Evro­pe, Ka­li­for­ni­je, Bra­zi­la i ju­ga Austra­li­je. Me­đu­na­rod­no udru­že­nje pri­vat­nih ope­ra­te­ra vo­do­snab­de­va­nja pro­ce­nju­je da 1,8 do tri mi­li­jar­de lju­di da­nas ne­ma pri­stup sa­ni­tar­no pro­ve­re­noj pi­ja­ćoj vo­di.

U toj kri­zi pri­vat­ni ka­pi­tal vi­di sve vi­še raz­lo­ga za an­ga­žo­va­nje. 

Svet ne­će bi­ti do­sto­jan­stven, zdrav i be­ri­će­tan uko­li­ko se hit­no ne su­o­či­mo sa pro­ble­mom oču­va­nja i snab­de­va­nja svih vo­dom, po­ru­ču­je Ban Ki Mun, ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN. 

                                                              *    *    *    *

„Vo­da u klo­zet­skim šo­lja­ma na Za­pa­du de­set pu­ta je či­sti­ja od vo­de ko­ju pi­ju mi­li­o­ni lju­di ši­rom ostat­ka sve­ta.” Po­sle te re­če­ni­ce Met Dej­mon, ho­li­vud­ski glu­mac, su­o­sni­vač „Wa­ter.org” i do­bit­nik Kri­stal­ne na­gra­de Svet­skog eko­nom­skog fo­ru­ma 2014. go­di­ne,  po­lio se ko­fom vo­de iz ve-cea ne bi li sve­tu skre­nuo pa­žnju na po­ni­ža­va­ju­ći pri­stup vo­di mi­li­o­na lju­di da­na­šnje ci­vi­li­za­ci­je. 

Pre­ko 780 mi­li­o­na lju­di (de­se­ti­na svet­ske po­pu­la­ci­je) da­nas pi­ju vo­du sa iz­vo­ra ko­je de­le sa ži­vo­ti­nja­ma. Uz to, mi­li­jar­da lju­di sva­ko­dnev­no vr­ši nu­ždu u pri­ro­di, dok 2,5 mi­li­jar­de lju­di ne­ma pri­stup to­a­le­ti­ma sa ure­đe­nim si­ste­mom za raz­grad­nju ot­pa­da. Sva­kih 15 se­kun­di ne­gde na sve­tu jed­no de­te umre od po­sle­di­ca bo­le­sti iza­zva­nih lo­šom vo­dom, kao i još sko­ro če­ti­ri mi­li­o­na od­ra­slih lju­di go­di­šnje. Pri to­me, svet će u sle­de­će tri de­ce­ni­je po­sta­ti broj­ni­ji za još dve do tri mi­li­jar­de sta­nov­ni­ka. Da za­do­vo­lji ži­vot­ne po­tre­be oko 9,1 mi­li­jar­du lju­di, glo­bal­na pro­iz­vod­nja hra­ne mo­ra­će od sa­da do 2050. go­di­ne da se uve­ća 60 od­sto, dok će agro­bi­znis u ze­mlja­ma u raz­vo­ju mo­ra­ti da se udvo­stru­či – po­če­sto baš u re­gi­o­ni­ma gde ima sve ma­nje vo­de, po­seb­no pod­zem­nih iz­vo­ra. Isto­vre­me­no, glo­bal­na in­du­strij­ska pro­iz­vod­nja uve­ća­će svo­ju tra­žnju vo­de do 2050. go­di­ne za oko 400 od­sto... na­vo­di se u ovo­go­di­šnjem iz­ve­šta­ju UN  pod na­slo­vom „Vo­da i odr­ži­vi raz­voj” ko­ji će ove go­di­ne bi­ti pred­met ši­ro­ke glo­bal­ne de­ba­te pod po­kro­vi­telj­stvom ove svet­ske or­ga­ni­za­ci­je. 

Uz ova­kve po­dat­ke UN, Dej­mo­nov na pr­vi po­gled ne­u­o­bi­ča­je­ni apel ima košmarnu pozadinu.

„ Sna­žan pri­vred­ni rast i po­bolj­ša­nje ži­vot­nog stan­dar­da sve broj­ni­je sred­nje kla­se ši­rom sve­ta do­ve­li su do oštrog po­ra­sta po­tro­šnje vo­de, što na du­ge sta­ze mo­že bi­ti neo­dr­ži­vi sce­na­rio. Na­ro­či­to ta­mo gde je snab­de­va­nje vo­dom ne­sta­bil­no ili oskud­no, kao i ta­mo gde su upo­tre­ba vo­de, nje­na di­stri­bu­ci­ja, ce­na, po­tro­šnja i upra­vlja­nje vod­nim re­sur­si­ma lo­še spro­ve­de­ni ili re­gu­li­sa­ni... Sa dru­ge stra­ne U ur­ba­nim sre­di­na­ma 2050. go­di­ne ži­ve­će 69 od­sto svet­skog sta­nov­ni­štva od­no­sno 6,3 mi­li­jar­de lju­di..”na­vo­di Iz­ve­štaj UN. u „Iz­gle­di­ma raz­vo­ja sve­ta u 2015” Svet­skog eko­nom­skog fo­ru­ma iz Da­vo­sa. 

Ko sve, sa kim i o če­mu u ve­zi sa vo­do­snab­de­va­njem bi­će ina­če ve­li­ka te­ma sep­tem­bar­ske se­si­je Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne ka­da tre­ba da bu­de usvo­je­na sle­de­ća li­sta ci­lje­va odr­ži­vog ra­sta sve­ta. 

„Na glo­bal­nom pla­nu već po­sto­ji kon­sen­zus da su vo­da i obez­be­đi­va­nje sa­ni­tar­nih čvo­ro­va od su­štin­skog zna­ča­ja za ostva­re­nje mno­gih odr­ži­vih raz­voj­nih ci­lje­va. Oni su ne­raz­dvoj­no po­ve­za­ni sa kli­mat­skim pro­me­na­ma, po­ljo­pri­vre­dom, si­gur­nim obez­be­đe­njem hra­ne, zdra­vljem, ener­gi­jom, rav­no­prav­no­sti me­đu lju­di­ma, obra­zo­va­njem... Tre­nu­tak je da svet raz­vi­je me­ha­ni­zme za me­re­nje, nad­zor i spro­vo­đe­nje neo­p­hod­nih me­ra”, is­ti­če ovih da­na Mi­šel Ži­ro, pred­sed­nik Agen­ci­je za vo­du UN i ge­ne­ral­ni se­kre­tar Svet­ske me­te­o­ro­lo­ške or­ga­ni­za­ci­je. 

Ko­li­ka je od­luč­nost sve­ta da se za­jed­nič­ki i fron­tal­no su­o­či sa iza­zo­vi­ma vo­do­snab­de­va­nja u bli­skoj bu­duć­no­sti bi­će vi­dlji­vi­je na je­sen. Svet­ski eko­nom­ski fo­rum iz Da­vo­sa upo­zo­ra­va da su oru­ža­ni su­ko­bi ve­o­ma iz­gled­ni u re­gi­o­ni­ma iz­u­zet­nih su­ša i po­pla­va, pri če­mu oce­nju­je da su na tom pla­nu naj­u­gro­že­ni­ji ba­se­ni re­ka Jor­dan, Rio Gran­de, Me­kong i Nil. Ina­če, ne­što vi­še od 97 od­sto vo­de sve­ta na­la­zi se u oke­a­ni­ma. Od oko 2,5 od­sto sve­že slat­ke  vo­de la­vov­ski deo (go­to­vo 70 od­sto) smr­znut je u gle­če­ri­ma, ma­ju­šni deo (oko je­dan od­sto) no­se je­ze­ra, re­ke i osta­li po­vr­šin­ski iz­vo­ri, dok su pre­o­sta­lih go­to­vo 30 od­sto vo­de pod­zem­ni iz­vo­ri. „Već 2025. go­di­ne dve tre­ći­ne sve­ta ži­ve­će u osku­di­ci vo­de”, zlo­kob­no pred­vi­đa Me­đu­na­rod­ni in­sti­tut za me­nadž­ment vo­de. 

Ne ču­di on­da što od pr­vog upo­zo­re­nja Svet­ske ban­ke pre dva­de­se­tak go­di­na da sve­tu pre­ti kri­za snab­de­va­nja vo­dom po­je­di­ni re­gi­o­ni sve­ta uve­li­ko ra­de na no­vim pu­te­vi­ma ko­ri­šće­nja i oču­va­nja ras­po­lo­ži­ve vo­de. 

U ba­se­nu re­ke Me­kong (jed­nom od naj­ve­ćih na sve­tu), ko­ji po­kri­va te­ri­to­ri­je Ki­ne, Mjan­ma­ra, La­o­sa, Taj­lan­da, Kam­bo­dže i Vi­jet­na­ma, pre­ko 60 mi­li­o­na lju­di di­rekt­no za­vi­si od vi­si­ne nje­nog vo­do­sta­ja. Ze­mlje duž ba­se­na Me­kon­ga od­sko­ra raz­ra­đu­ju mo­del za­jed­nič­kog pra­će­nja vo­do­sta­ja i ko­ri­šće­nja hi­dro­po­ten­ci­ja­la – pr­vi put upo­tre­bljen u ba­se­nu re­ke Ma­ri u Austra­li­ji. Sli­čan mo­del is­pro­ba­va se u obla­sti ba­se­na re­ke Ko­ši, ko­ja se iz Ki­ne pre­ko Hi­ma­la­ja pro­te­že do Ne­pa­la, i re­ke Gang u In­di­ji. I dru­ge ze­mlje u re­gi­o­ni­ma oskud­nim vo­dom uvi­đa­ju da je za­jed­nič­ki plan ko­ri­šće­nja me­đu­na­rod­nih re­ka od ži­vot­nog zna­ča­ja. Ko­li­ko kra­jem pro­šle sed­mi­ce zva­nič­ni Tel Aviv i Aman po­sti­gli su spo­ra­zum o bu­du­ćem za­jed­nič­kom nad­zo­ru ko­ri­šće­nja re­ke Jor­dan. 

Mo­gu­ći ma­njak vo­de mo­žda i zbli­ži svet?

Ta­nja Vu­jić

-----------------------------------------------------------

Vo­da u Ka­li­for­ni­ji po­sta­je zla­ta vred­na

Zbog toplog i suvog vremena ozbiljno se razmišlja o reciklaži korišćene vode, odsoljavanju Pacifika i uvođenju restrikcija za stanovništvo

Barak Obama u razgovoru sa poljoprivrednicima ugrožene države (Foto Rojters)

Su­ši se ne na­zi­re kraj. Po­sle če­ti­ri uza­stop­ne go­di­ne va­pa­ja za ki­šom, ni­klo je pi­ta­nje ka­ko će se Ka­li­for­ni­ja su­o­či­ti sa po­sle­di­ca­ma od ko­jih je naj­kri­tič­ni­ja – ne­sta­ši­ca vo­de.

I da­lje se prog­no­zi­ra sa­mo sun­ča­no i to­plo vre­me, a u re­zer­vo­a­ri­ma „Zlat­ne dr­ža­ve” osta­lo je vo­de za oko go­di­nu da­na. Zbog to­ga je NA­SA po­zva­la da se već sa­da osmi­sli  „ra­ci­o­nal­na po­tro­šnja” od­no­sno da se raz­mi­sli o re­strik­ci­ja­ma, ja­vio je AP. I mno­gi dru­gi de­lo­vi ame­rič­kog za­pa­da mo­ra­će da sku­ju plan za još su­vlji pe­ri­od ko­ji ih oče­ku­je to­kom na­red­nih me­se­ci kao i za me­ga­su­še, pred­vi­đe­ne za sre­di­nu ve­ka. 

„Te­ško je za­mi­sli­ti, ali ne­sta­ši­ca vo­de u če­sma­ma je iz­ra­zi­ta mo­guć­nost”, ka­že me­te­o­ro­log Stiv Bo­u­en. 

Ako do to­ga do­đe, pi­še list „Ju-Es-Ej Tu­dej”, jug ame­rič­ke za­pad­ne oba­le mo­ra­će da raz­mi­sli o re­ci­kli­ra­nju vo­de i od­so­lja­va­nju Ti­hog oke­a­na, sku­poj teh­no­lo­gi­ji ko­ju je San Di­je­go, na sa­mom ju­gu Ka­li­for­ni­je, već po­čeo da pri­me­nju­je. 

„U po­ljo­pri­vre­di, de­sa­li­ni­za­ci­ja je pre­sku­pa i ni­ko ne raz­mi­šlja o njoj. Ali vre­me­nom će­mo je sve vi­še gle­da­ti na me­sti­ma bez dru­gih op­ci­ja kao što je da­nas gle­da­mo na Bli­skom is­to­ku i u za­li­vi­skim ze­mlja­ma”, ka­že is­tra­ži­vač sa Pa­ci­fič­kog in­sti­tu­ta u Ouklan­du, Pi­ter Klik. 

Pre­ma jed­nim pro­ce­na­ma, naj­mno­go­ljud­ni­ja ame­rič­ka dr­ža­va (38 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka) zbog ovih ne­vo­lja je iz­gu­bi­la pet mi­li­jar­di do­la­ra od 2010. Pre­ma dru­gim stu­di­ja­ma, sa­mo pro­šle go­di­ne, 400.000 ka­li­for­nij­skih po­ljo­pri­vred­ni­ka, ko­ji pro­iz­vo­de go­to­vu po­lo­vi­nu vo­ća i po­vr­ća u SAD, osta­lo je krat­ko za 2,2 mi­li­jar­di do­la­ra. Sma­nji­će broj gr­la sto­ke i po­vr­ši­ne pod za­sa­di­ma. Pre­to­pla le­ta zna­či­će ve­ću po­tro­šnju i ve­ći pri­ti­sak na ener­get­ski si­stem, pa da­kle i sku­plju stru­ju i skok ce­na hra­ne. Eko­lo­zi go­di­na­ma upo­zo­ra­va­ju upra­vo na ova­kav sce­na­rio zbog ne­u­me­re­ne po­tro­šnje i pro­iz­vod­nje ko­ji do­vo­de do glo­bal­nog oto­plja­va­nja. U Ka­li­for­ni­ji su 2014. za­be­le­že­ne naj­vi­še tem­pe­ra­tu­re ika­da, a ova zi­ma je bi­la naj­to­pli­ja do­sad.  Gu­ver­ner Dže­ri Bra­un i za­ko­no­dav­ci iz obe do­mi­nant­ne par­ti­je, de­mo­krat­ske i re­pu­bli­kan­ske, iza­šli su u jav­nost sa na­cr­tom ko­ji pred­vi­đa ula­ga­nje jed­ne mi­li­jar­de do­la­ra u po­bolj­ša­nje vo­do­vo­da i sred­stva za bor­bu pro­tiv su­še i po­ža­ra, dru­gog ve­li­kog pro­ble­ma Ka­li­for­ni­je. Bra­un je pro­šle go­di­ne u ove svr­he već odo­brio oko 670 mi­li­o­na do­la­ra, ali je, ka­ko pi­še „Los An­đe­les tajms” po­tro­še­na sa­mo tre­ći­na su­me, uglav­nom za po­moć pod­ruč­ji­ma u ko­ji­ma je vo­da već po­sta­la „zla­ta vred­na”. Lo­kal­ne vla­sti su uve­le i bla­ge re­strik­ci­je ko­je se za­sad svo­de na ogra­ni­ča­va­nje bro­ja da­na u ne­de­lji to­kom ko­jih je sta­nov­ni­ci­ma do­zvo­lje­no da za­li­va­ju trav­nja­ke is­pred svo­jih ku­ća.

Ne­do­sta­tak pa­da­vi­na da­nas je u sre­di­štu in­te­re­so­va­nja, ali u Ka­li­for­ni­ji je obič­no ta­ko da po­sle du­gih su­ša na­stu­pa pe­ri­od ja­kih olu­ja. Zbog to­ga po­me­nu­ti plan ta­mo­šnjih vla­sti pred­vi­đa i su­o­ča­va­nje sa mo­gu­ćim obil­nim ki­ša­ma i po­pla­va­ma. 

„Iz­ne­na­da, dok ste još usred­sre­đe­ni na su­šu, mo­že­te se su­o­či­ti sa ja­kim olu­ja­ma ko­je iza­zi­va­ju po­pla­ve i ha­os”, upo­zo­ra­va gu­ver­ner. 

Vre­me osta­je eks­trem­no, čak i ka­da se me­nja.

J. Ste­va­no­vić

-----------------------------------------------------------

Ak­ti­vi­sti spa­sa­va­ju vo­do­vod­ne kom­pa­ni­je u Grč­koj

Od­u­pi­ra­nje po­ku­ša­ju pri­va­ti­za­ci­je grč­kih vo­do­vod­nih kom­pa­ni­ja, evrop­ski ak­ti­vi­sti za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne sma­tra­ju jed­nim od svo­jih naj­ve­ćih uspe­ha. Ka­ko je svo­je­vre­me­no sa­op­šti­la gra­đan­ska ini­ci­ja­ti­va „Vo­da za sve”, grč­ka vla­da je još pro­šle go­di­ne od­lu­či­la da ob­u­sta­vi pri­va­ti­za­ci­ju vo­do­vod­nih kom­pa­ni­ja u Ati­ni i So­lu­nu. Ova­kvoj od­lu­ci, ko­ja je bi­la u su­prot­no­sti sa že­lja­ma „troj­ke” (Evrop­ska ko­mi­si­ja, Evrop­ska cen­tral­na ban­ka i Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond), pret­ho­dio je re­fe­ren­dum u So­lu­nu i od­lu­ka su­da da je ide­ja o pre­la­sku kom­pa­ni­je za pre­ra­du vo­de i snab­de­va­nje u ru­ke pri­vat­ni­ka – ne­le­gal­na. 

Od­lu­ku je ob­ja­vi­la još Sa­ma­ra­so­va vla­da i sma­tra se naj­ve­ćom po­be­dom za­stup­ni­ka te­ze da pred­u­ze­ća od vi­tal­nog zna­ča­ja za ze­mlju ne bi tre­ba­lo da bu­du u vla­sni­štvu pri­vat­ni­ka. 

„Vo­da za sve” oce­nju­je da bi ta­kav raz­voj do­ga­đa­ja do­veo do go­to­vo neo­set­nog olak­ša­nja u grč­kim fi­nan­si­ja­ma, dok bi u du­go­roč­noj per­spek­ti­vi Gr­ci osta­li bez kon­tro­le nad sop­stve­nom vo­do­vod­nom mre­žom, a ce­na vo­de bi ra­sla u skla­du sa tr­ži­šnim prin­ci­pi­ma. 

Je­dan od uslo­va ko­je je za fi­nan­sij­sku po­moć Grč­koj po­sta­vi­la „troj­ka” bi­la je i pri­va­ti­za­ci­ja se­dam dr­žav­nih pred­u­ze­ća, me­đu ko­ji­ma su i po­me­nu­ta vo­do­vod­na pred­u­ze­ća u Ati­ni i So­lu­nu. Grč­ki me­di­ji, ne bez gor­či­ne, pre­no­se da su me­ta stra­nih kre­di­to­ra po pra­vi­lu uspe­šna i pro­fi­ta­bil­na pred­u­ze­ća po­put ova dva, na ko­je je oko bi­la ba­ci­la fran­cu­ska mul­ti­na­ci­o­nal­na kom­pa­ni­ja. 

Na­du, me­đu­tim, uli­va po­be­da Si­ri­ze, či­ji je li­der Alek­sis Ci­pras još u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji ja­sno re­kao da ne­ma raz­u­me­va­nja za otu­đi­va­nje fir­mi od vi­tal­nog na­ci­o­nal­nog in­te­re­sa. Slu­čaj atin­skih i so­lun­skih vo­do­vod­nih pred­u­ze­ća po­ka­zu­je i va­žnost sa­mo­or­ga­ni­zo­va­nja gra­đa­na ko­ji su sprem­ni da po­kre­nu ini­ci­ja­ti­vu za oču­va­nje op­šteg do­bra.

D. V.